Vampiri su među nama ...

On ima istančan njuh da na prvu loptu oseti "plen". A, stalno je
gladan. Čim namiriše žrtvu, kreće u napad. I, naravno - "ulov" mu je
zagarantovan. Iako dejstvuje po uvek istom principu i prepoznatljivog je
stila komunikacije, retko kada će ostati bez sveže krvi. On je -
energetski vampir, a vi, nadamo se, niste njegova žrtva. Jer, ukoliko
ste ikada bili na udaru jedne ovakve "krvopije", onda znate da je
bespomoćnost provalija u koju se survavate dok vam on opterećuje um,
crpe snagu ili truje telo.

Činjenica je da nas neki susreti, bez presedana, osakate i
uskrate za vedrinu. Posle razgovora sa nekim ljudima skače nam pritisak,
rađa se bol u grudima, muči nas razdražljivost. Ponekad se osećamo kao
da nas je "kamion pregazio", jer se neko igrao sa nama. Taj neko sada
vrca od energije, a mi smo ucveljeni i razoružani. Po kom mehanizmu se
odigrava ovaj "transfer", koji je psihološki profil energetskog vampira,
a kog su mentalnog kova njegove žrtve, tema je za stručnjake. Zato smo u
pomoć pozvali psihoterapeuta, dr Zorana Milivojevića, koji nam, odmah
na početku, rasvetljava značenje termina.

- Iako postoje razlozi zbog kojih je nastao, izraz "energetski vampir" je nesrećno
izabran - smatra Milivojević. - Ovu etiketu dobijaju ljudi koji nemaju
razvijen osećaj empatije, odnosno sposobnost da međuljudske situacije
sagledavaju iz aspekta druge osobe. Zato stalno traže pažnju, pričaju
samo o sebi i ne registruju suptilne signale kojima im sagovornici
poručuju da treba da promene temu, prekinu komunikaciju ili odu kući.

Osobe koje se hrane tuđom energijom stalno se žale na život, nikad nisu bez
problema, uvek im neko podmeće nogu, konstantno pričaju o svojim
bolestima... Istovremeno, ne slušaju druge, prekidaju ih u svakom
pokušaju da nešto kažu o sebi i lepim ili ružnim događajima iz svog
života. Njima nije potrebno rame za plakanje, iskrena podrška, topla
reč, nego - korpa za istresanje đubra. Neko na koga će preneti sve svoje
nezadovoljstvo, bez ikakvog reciprociteta. Kada opisuje ove tipove,
Milivojević jasno skicira osobe koje su veoma svesne svojih želja i
interesa, ali koje zato tendenciozno otpisuju potrebe i osećanja drugih.
A, kako to obično biva sa svim lošim stvarima, i ovih "profila" ima u
izobilju. Sreću se svuda, a najpogubniji su po članove svoje porodice
ili najbliže prijatelje.

- Egocentričnih ljudi koji nisu obzirni prema drugima, ima na svakom
koraku. Neki od njih su kao deca bili zanemareni, a neki sasvim suprotno
- razmaženi. Ono što ih povezuje jeste nedostatak osećaja za druge. Iz
njihove perspektive, ti drugi ulaze u komunikaciju i dobro se u njoj
osećaju. Zašto? Zato što im druga strana ne pokazuje da im ta vrsta
razgovora ne odgovara. I zato nastavljaju da komuniciraju, dok žrtve sve
više trpe, suzdržavaju se, usiljeno se smeškaju i mole boga da se ovaj
susret što pre okonča.

Naš sagovornik, međutim, naglašava da svako ima pravo da predloži način komunikacije koji mu odgovara. Na osobi koja se zatekla u ulozi žrtve, koja nema razvijenu sposobnost da
kaže "ne", jeste da prestane da bude "energetski zombi". Ona bi trebalo
da se suprotstavi, tako što će odnos definisati na svoj način.

-
Poznato je da su žrtve oni koji izbegavaju konflikte, umeju samo lepo
da se ponašaju i da trpe. Zato nije kriv energetski vampir jer neko ne
zna da se odbrani od nesenzibilnog sagovornika, koji u nedogled
nastavlja da govori o sebi i svojim doživljajima. Krivica je na onome ko
to dozvoljava i ko ne zna da se odbrani od onog ko mu "pije" energiju -
objašnjava psihoterapeut.

Osećaj iscrpljenosti posle razgovora
sa nekim, trebalo bi da nam bude jasan znak da tu nešto nije u redu.
Ako stavimo prst na čelo i dobro razmislimo, shvatićemo da preterano
ugađanje drugoj strani, na uštrb svojih potreba, nije normalno. Zašto
nekome dozvoliti da nas guši i opterećuje svojim životom, kao da nam je
malo svojih briga?! Milivojević kaže da je to zato što neki ljudi pate
od nedostatka veštine da se postave i zauzmu za sebe.

-
Osobi koja je žrtva nedostaje sposobnost da bude, kako se to u novije
vreme stručno govori, asertivna. Ona uvek izbegava direktniji konflikt i
ne zna da izgradi granice. Ako je ovaj hendikep ponela iz kuće, može da
ga reši razvijanjem socijalnih veština na našem Psihopolis institutu.
Važno je samo da uvidi svoj deo odgovornosti i odluči da li želi da i
dalje bude "zombi" ili da nauči da na kulturan način, iz pozicije
samopoštovanja i poštovanja drugog, definiše komunikacijski odnos. Svako
žrtvovanje i mučenje je nepotrebno - naglašava Milivojević. U
koliko god ozbiljan "ćorsokak" da zapadnemo dopuštajući energetskim
vampirima da nam zagorčavaju život, dobro je znati da ovo nije konačno
stanje. Od nas zavisi da li ćemo nastaviti da se vrtimo u tom krugu
pakla ili ćemo potražiti izlaz. Milivojević savetuje da je
najjednostavniji način da se pobrinemo za sebe odluka da sa nekim ko nas
davi ljubazno prekinemo komunikaciju. Poželjno je da mu damo i
izmišljeno objašnjenje.

KAD "AGRESOR" POSTANE ŽRTVA I
energetski vampir može postati žrtva, upozorava Milivojević. I
objašnjava: - On je žrtva demonizacije, jer se proglašava za vampira,
pa se u njemu ne vidi čovek. To je pozicija prezira. Demonizacija pomaže
osobi koja sebe vidi kao žrtvu da prekine kontakt sa vampirom, pri čemu
ne oseća krivicu. Jer, većina nas izbegava konflikte kako ne bismo
povredili osećanja drugih i tako se osećali krivim. A, kada su vampiri u
pitanju - krivice nema.

- Ako je u pitanju osoba s kojom se
često viđamo, jer živimo ili radimo zajedno, najbolje je napraviti
distancu i prorediti kontakte. Važno je zauzeti i jasan stav šta nam u
komunikaciji sa njom odgovara, a šta nam ne prija. Jer, veliki broj
ljudi koji dobije informaciju šta druge kod njega iritira, promeni
ponašanje. Ukoliko se to ne dogodi, onda nema druge, nego - sasvim se
distancirati - predlaže psihoterapeut.

Suština je, dakle, da ljudi koji nam kradu energiju, narušavaju mir, guše inspiraciju, potiru
želje i kvare sreću ne treba da budu u našoj blizini. Život je previše
kratak da bismo ga na njih trošili.


SOLARNI I LUNARNI TIPOVI

Prema
jednoj neformalnoj podeli, energetski vampiri mogu biti solarni ili
ekstrovertni i lunarni ili introvertni. Linija razgraničenja je njihova
energija. Tako su solarni tipovi žestoki i agresivni, egoisti i sadisti,
direktno napadaju i vređaju nas u lice. Njihovi "rivali" su lunarni
vampiri, koji važe za ledene glumce. Oni ne psuju, ne galame, neretko su
umiljati, ali se zato stalno žale, kukaju o uvek istim problemima,
uhode nas i dave glupim pričama. Za njih kažu da su mnogo opasniji.



Energetski vampiri su među nama | Priča o... | Novosti.rs

Podrška "Privatnog detektiva"

Komentar: privatni detektiv 09. april 2014. 17:04
#2910790

Samo napred. Podrzavam mere g. Vucica u svim
sferama. Ceneci svaciji trud, rad i skolsku spremu, kao i radno mesto
naravno... Mislim da bi trebao da limitira plate u javnom sektoru,
posebno u nekim preduzecima... Ne moze radnik da ima 20 - 40000 a
direktor 400-500 i vise hiljada, ili kafe kuvarica 70000... mislim da to
nije posteno... Barem dok se ne izvucemo iz krize, a posle kamo srece
da svi imamo bolje plate i bolje uslove za zivot...

===================

ODMAH po formiranju vlade pred ministrima će se naći nova uredba o
korišćenju službenih vozila u javnom sektoru, po kojoj će se njihov broj
sa sadašnjih 50.000 smanjiti na 25.000 - saznaju "Novosti".

Budući premijer Aleksandar Vučić odlučan je da u okviru mera fiskalne
konsolidacije napravi velike uštede na rashodnoj strani budžeta - a
kaiš će prvi početi da stežu ministri i činovnici. U skladu sa tom
idejom, drastično će biti pooštreni i uslovi pod kojima će funkcioneri
moći da se voze od državnih para.

Broj službenih automobila koji
su trenutno na raspolaganju funkcionerima i administraciji na svim
nivoima biće bukvalno prepolovljen, kao i troškovi za gorivo,
registraciju, održavanje voznog parka, koji sada godišnje iznose oko 300
miliona evra!

Biće prepolovljen i Vladin vozni park, koji
trenutno ima 315 automobila, tako da će članovima Vučićevog kabineta i
njihovim timovima po ministarstvima biti na raspolaganju tek oko 150
vozila.

Prema planiranoj uredbi, službeni automobil moći će da se
izveze iz garaže samo uz pisano odobrenje i obrazloženje odgovornog lica
u državnoj instituciji.

Precizne troškove, kao i koliko tačno ima
službenih automobila i ko ih sve koristi, upravo proverava Državna
revizorska institucija. Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović kaže
za "Novosti" da će izveštaj biti objavljen do kraja meseca, a očekuje da
će oni koji su kontrolisani uložiti žalbe:

- Provevarali smo da li direktni korisnici budžeta koriste službeni automobil na propisan način.

On
objašnjava da su, na osnovu podataka direktnih budžetskih korisnika,
saznali da postoji više od 20.274 vozila za posebne namene koja
upotrebljavaju MUP, Ministarstvo odbrane i bezbednosne agencije. Osim
toga, ima još 6.294 vozila opšte namene, pa je DRI, analizama i
ogovarajućom procedurom, morala da otkrije kako se ta vozila "troše".

     Videti više:

Vučić ukida 25.000 službenih limuzina | Politika | Novosti.rs

Пси раскомадали Лесковчанина, пронађен обезглављен

ЛЕСКОВАЦ – Беживотно тело Петра Цветковића (72) из Доње
Јајине код Лесковца пронађено је јутрос без главе, док његове комшије
сумњају да су га убили гладни пси које је из доброте чувао у дворишту
своје куће.

Илустрација, фото: Тхецомментатор

Трагедија се десила у породичној кући у том селу, у коме је старац
живео сам. Стравичан призор открила је Петрова бивша супруга Мирјана
Велзмар на позив комшија.
- Тело сам пронашла у предсобљу , а главу касније у дворишту – прича
Мирјана, која је пре неколико дана стигла из Аустралије где се преудала и
где живи са њеним и Петровим синовима. Њу су комшије упозориле да се
нешто чудно дешава.
- Звали су ме синоћ и рекли да Петра нису видели у дворишту најмање три недеље – прича потресена жена.
Портпарол ПУ у Лесковцу Бобан Здравковић каже да је јутрос пријављена сумњива смрт, али да још није завршен увиђај.
Петар Цветковић је у Лесковцу познат по надимку Пера Куче. Био је
обучен као просјак и лесковачким улицама шетао са мноштвом паса. Бивша
супруга Мирјана каже да му је редовно слала новац из Аустралије, али да
га је овај трошио на алкохол.
Комшије иначе верују да је Петар Цветковић страдао од својих изгладнелих љубимаца.
     Извор: Блиц, Правда
Гладни пси раскомадали Лесковчанина, пронађен обезглављен - Правда

Opštinski odbor napustio DS

Opštinski odbor Demokratske stranke Bela Palanka jednoglasno
je večeras doneo odluku da na predstojećim izborima podrži izbornu listu
Borisa Tadić

Kako je saopšteno iz Nove demokratske stranke, u Beloj
Palanci Demokratska stranka je do večeras samostalno vršila vlast, sa
16 odbornika u lokalnom parlamentu, koji su kolektivno napustili DS i
pristupili Novoj demokratskoj stranci.
Sa njima je Novoj demokratskoj stranci pristupio i predsednik opštine Goran Miljković.


Bela Palanka: Opštinski odbor napustio DS | Politika | Novosti.rs

Колико зарађујете? Да ли је ово бајата вест? Мућните мало главом!

===================================

Судећи по подацима које објављује Завод за статистику, у
Србији je просечна нето зарада у у децембру прошле године износила 440
евра. Према подацима хрватског Завода за статистику, просечна зарада по
запосленом у новембру прошле године била је 737 евра . Дакле, просечан
Хрват месечно у његов новчаник ставља 300 евра више од просечног Србина.





Просечна нето зарада у новембру 2013 у Словенији износила је 1.045
евра. Калкулација је једноставна, Хрват заостаје у односу на приход
словеначког колеге онолико колико више зарађује него српски колега.
Просечна плата Србина је за 600 евра мање од просечне плате Словенца.


Црногорци месечно зарађују у просеку 486 евра, држављани Босне и Херцеговине 423 евра, а Македонци 342 евра.


Извор: Точка.мк





Словенац зарађује 300 евра више од Хрвата, а Хрват 300 евра више од Србина: Колико смо пропали? - Правда

EPS: Računi su tačni! Potrošači: Veći iznosi stigli i za prazne stanove!

Iz komentara uz ovaj  članak
________________________

1. aca 17. januar 2014. 09:26 #2796485

   Nista novo u ed.2009 u kuci gde niko ne zivi,ocitali su 102000 kwh.potrosnje.Za par meseci kuca je iskljucena a do danasnjeg dana ne zele da rese problem a mesecnu taksu idalje ubiraju.
   

   Ocenite Preporučujem 5 Ne preporučujem 0

   Odgovorite na komentar
2. 

   rajko 17. januar 2014. 09:04 #2796460

   Ako potrosaci tvde da su im racuni uvecani a oni su zbog toplijih dana manje koristili struju, onda se radi o necem drugom. Ne zaboravite da digitalne strujomere mogu lako da manipulisu isto kao kilometar sat moze da doda koliko hoce i moze da oduzme koliko hoce, i tu nemozete nista da ucinite i da dokazete. Zato oni kazu da je sve ispravno i mora da se plati.
   

   Ocenite Preporučujem 5 Ne preporučujem 0

   Odgovorite na komentar
3. 

   Miki 17. januar 2014. 08:41 #2796436

   Iskreno, mi smo u novembru I decembru potpuno promenili potrosnju u odnosu na oktobar - mnogo vise smo trosili struju nocu jer Sam ostala bez posla I stedela Sam svaki dinar. Jako Sam se iznenadila kad je za novembar stigao identican racun kao za oktobar, a decembarski je bio kao za novembar, samo malo uvecan. Da Li oni uopste ocitavaju brojila? Stvarno nije u redu! Cini mi se Da odokativno daju Racune ili imaju neku kalkulaciju na osnovu potrosnje u prethodnim periodima.
   

   Ocenite Preporučujem 3 Ne preporučujem 0

   Odgovorite na komentar
4. 

   danko 17. januar 2014. 07:55 #2796398

   zalosno, ali istinito. edb, je svakog januara slala uvecane racune. racunajuci da se spremaju slavske I novogodisnje trpeze. sve je to donekle tacno. ali vremena su se promenila. narod je mnogo skromnije docekao ovu novu godinu. besparica naravno. a sta reci za one koji imaju centralno grejanje, I bili kod rodbine za docek. znaci nisu spremali nikakvu gozbu. a racuni uvecani. I sta sad ??? da se zadovoljimo edb objasnjenjem, da su obracuni u redu. nisu, nisu nikako !!!!!! vratite nam pare
   

   Ocenite Preporučujem 4 Ne preporučujem 0

   Odgovorite na komentar
5. 

   mile 17. januar 2014. 06:44 #2796353

   Ako EPS kaze, da su racuni TACNI onda ispada da ovoliki narod LAZE. Trece nema. Uvredljiv odnos EPSa i ministarstva energetike prema gradjanima. Nastavite da potkradate, obmanjujete narod. Evo idu izbori ..
   

   Ocenite Preporučujem 3 Ne preporučujem 0

   Odgovorite na komentar
6. 

   gaga-13 17. januar 2014. 06:36 #2796344

   da se ne trose reci neka inspekcija ako to vlast dozvoli pregleda poslednja tri meseca kolika je bila potrosnja kod potrosaca a uglavnom svi mesecno potrse isto kw-ta sto ce se lepo videti i onda kako je struja poskupela 10% apo racunima se vidi da je to vise od 30% Samo se talasa i krade od gradjana kao nekog ce smeniti a sta mi imamo od toga krade se na sve strane
   

   Ocenite Preporučujem 2 Ne preporučujem 0

   Odgovorite na komentar
7. 

   Dragan Zikic 17. januar 2014. 01:05 #2796244

   Nemojmo placati vise nista, nikada nije dosta, zalepite im sve racune na ulazna vrata, izadjite svi koji mislite da ste pokradeni ispred zgrade prve distribucije, prikljucice vam se i ostali, mnogo bolje nego da kucate ove komentare kojima se oni cinicno podsmevaju. Jos i kazu MORATE da platite a MI (koji to VI?) cemo razmotriti da li smo pogresili. Samo sedite i kuckajte iz toplih fotelja dok vas sve zajedno klepaju po dzepovima.
   =============================================================
   REDOVNO plaćam sve svoje obaveze, pa i struju. Za decembar mi je stigao za 30 odsto veći račun nego za novembar, pa sam došao u distribuciju da pitam zašto i kako jer mi je stan tri nedelje decembra bio prazan. Uporedio sam račune iz decembra 2012, kada je moja porodica sve vreme bila u stanu, i primetio da se broj potrošenih kilovata malo razlikuje.
   Problem Miroslava L., koji se u četvrtak našao u dugačkom redu ispred šaltera distribucije u Beogradu, samo je jedan u nekoliko hiljada potrošača. Decembarski računi su uobičajeno svake godine „trn u oku“ svima, jer su gotovo uvek veći od novembarskih. Posle sumnji ministarke energetike Zorane Mihajlović u tačnost decembarskih računa, u „EPS Snabdevanju“ su u kontroli utvrdili da su decembarski računi za električnu energiju tačno obračunati i da nije došlo do sistemske greške.
   - Pojedini kupci su dobili veće račune, jer je potrošnja u decembru u Srbiji bila veća za 24 odsto u odnosu na novembar - kažu u „EPS Snabdevanju“. - Povećanje iznosa na računu u dinarima nije direktno srazmerno povećanju potrošnje u kilovat-satima, jer je iznos koji kupac treba da plati uslovljen zonskim načinom obračuna. I minimalno povećanje potrošnje nekog kupca može da dovede da iz zelene zone pređe u plavu ili crvenu, što povećava iznos računa. Tarifnim sistemom određeno je da se rastom potrošnje u kilovat-satima iznos računa povećava progresivno.
   U „EPS Snabdevanju“ ističu i da na povećanje potrošnje utiču i verski i državni praznici kada se već tradicionalno beleži veća dnevna potrošnja. Na nivou cele Srbije to je rast od 24 odsto, a na području Beograda čak 31 odsto. I temperatura je, tvrde, uvećala račune. Izmerene srednje mesečne temperature u Beogradu su u novembru bile 9,8 stepeni Celzijusa, a u decembru tri stepena. U EPS ističu da svaki kupac ima pravo na reklamaciju ukoliko ima i najmanju sumnju u ispravnost računa, jer uvek postoji mogućnost da dođe do greške u pojedinačnom slučaju.
   - U novembru sam struju platila 4.000 dinara, a sada mi je stigao račun od 6.700 dinara - žali se Aleksandra S. - Trošila sam isto i u decembru i u novembru. I dalje mašina za veš radi noću, kao i bojler, nisam se dogrevala jer mi je centralno grejanje bilo dovoljno. Trudim se da vodim računa o svakom trošku.
   
   
   MINISTARKIN PRIMER
   - Na primeru dva računa koje je Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, predstavila kao problematične utvrđeno je da je očitavanje brojila tačno i da je obračun ispravan - ističu u „EPS Snabdevanju“. - Uvećani računi ovih kupaca posledica su povećanja njihove potrošnje u decembru.
    

EPS: Računi su tačni! Potrošači: Veći iznosi stigli i za prazne stanove! | Ekonomija | Novosti.rs

Бележница "Бело", јесен 1975, Мишљеновац

Суморан хоризонт. Снимио Иван Лукић, мај 2013. (Иван има  баш онолико
година сада  колико сам ја имао када сам ово писао...)

....Размишљам о дужини погребне поворке на

погребу прерано погинулог Жике Стеве

Коврцала ("Од цркве до гробља у Поточићу!",

каже мати.) То значи да је на погреб дошло

цело село.

Једва су свог јединца ти сироти људи успели да

одгаје, а да погине на друму тако глупо одмах по

завршетку основне школе.

Сачувај, Боже!

Зашто Бог узима јединце и оне који нису ни

започели живот?

Бача. Осећа вредност речи а неке -

наглашавајући - понавља и по четири пута.

Прича ми о неочекиваној посети свога другог

(ванбрачног сина), о одласку у скупштину

СФРЈ.

"Нек на земљу серу свиње а не паметни људи!"

Оде, пребацујући ми што га не посетим.

"Имали бисмо ми, куме, о чему да причамо!"

Рече ми да треба да слушам старије.

Није дуго остао, више ме је угњавио, него што

је био оран да приповеда. Па ипак, врло је

сликовито описао ноћно путовање локалним,

возом, атмосферу у купеу, до свањивања - од

Пожаревца до Мале Крсне.

Загонетке, одгонетке. Загонетке су постављале

неке студенткиње.

Шта је то загуљено а виси да падне, и рутаво

може да га прогута? Пази, није безобразно!

Једна од њих вели: жир, жир виси, кад опадне

дође свиња и поједе га.

Шта се прво дигне кад младожења и невеста

прве ноћи хоће да легну?

Раде Моравац погађа: бамба, бамба, бамба, -

није! Јастучница!Итд. Итд.

Мати лежи болесна. Кашље...Губљење времена

у Кучеву, синоћ, прексиноћ.

Усред апсурдних разговора у хотелу имао сам

утисак као да се налазим у гробници пољских

краљева на Вавелу. Вратио се касно у Мишљеновац

и покушавао да читам "Процес", да пишем

прозу "Тринаести апостол", али сам, хвала богу,

на време одустао, јер су ми се последње

реченице учиниле тако обичне...

Напољу је тако тмурно, облаци боје индига

долазе са запада и путују на исток, али нисам

могао посматрати небо јер ме је заблеснуло.

Синоћ су ми нешто ружно испричали о брату и

некој доста старијој жени - нисам им поверовао.

Па ипак? ....

"Ти немаш шта да продајеш, само купуј", падају

ми очеве речи на памет, али када је он то у

ком поводу рекао? Писао читаво пре подне?

Шта? Мој Процес?Сањао. Када сам се пробудио

тамни облаци као огромна густа јата врана

летели су са истока на запад.

Хоће ли ускоро снег?Цепао дрва.

Требало би да интезивније учим и припрема

дипломски испит за новембарски рок. Мислио о

својим колегама. Затим заспао; промицале су ми

ружне мисли када сам се пробудио...Обузимала

ме је неописива малодушност, безвољност...

Ја сам писао то што сам писао - преко воље -

можда и да не бих учио?....17/10/75. Синоћ

:Несаница. Повраћа ми се. Шта је са мојом

утробом?

Данас срео сликара З. Ј. Каже да живи у

напуштеној радничкој мензи покрај Пека, чека

посао и новчану помоћ општине. Врло добро

изгледа, покушавао је да ме увуче у своју причу

о тајнама природе и вечном кретању.

Привлачност предела; Каона, Турија. Када бих

поседовао један шубарасти брежуљак.... (...)

      (Бележница "Бело", јесен 1975, Мишљеновац)

Kult mrtvih kod Severaca

trideset godina zavetina (1983-2013)

Mrtvi istočne Srbije ne moraju da brinu za svoju budućnost. O svim njihovim onozemaljskim potrebama staraju se njihovi naslednici, rođaci i prijatelji. 

Gotovo svi pogrebni običaji Vlaha istočne Srbije počivaju na tradicionalnim narodnim verovanjima koja vuku korene iz drevnih vremena i svi su usmereni ka tome da preminulom olakšaju prelazak na onaj svet, kao i večni boravak u raju. 

Tako Vlasi i danas u XXI veku održavaju takozvane pomane (daće) za pokojnike, izlivaju vodu za mrtve, prave priveg – veliku vatru nalik lomači oko koje igraju duga ritualna kola, priređuju posebna kola za mrtve, odlaze noću na groblja i takođe pale vatre, a sve do potkraj XX veka održavali su i posmrtne rituale „otkopavanja pokojnika“ i „crne svadbe“. Sve te magijsko-religijske radnje praćene su bogatim gozbama, jer se smatra da se obiljem jela, pića i muzike, pokojnik na onom svetu, koji je mračan, hladan i bezvodan, uvodi u raj i blagostanje. 

Međutim, po rečima Danijela Sinanija, docenta na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osim brige da se duša pokojnika isprati zadovoljna i održava zadovoljnom na onom svetu, kako bi se na taj način obezbedio natprirodni saveznik koji će nam pristupati u pomoć kada god je to potrebno i koji će sa neba voditi računa o nama i nama bliskima, s druge strane prisutan je i strah od osvete duše pokojnika koja, eventualno, ne bi bila zadovoljna načinom na koji je ispraćena i pažnjom koja joj se potom posvećuje. „Štaviše, u narodu ovog dela Srbije i dan-danas je veoma živ običaj da se „načne“ telo pokojnika pre sahrane, odnosno, da mu se na nekom delu probuši ili zareže koža (najčešće se buši uvo ili se podrezuju tetive ispod kolena ili, pak, oštećuje koža na samom telu) da se pokojnik ne bi vampirio, odnosno vraćao sa onog sveta i maltretirao svoje bližnje“, kaže Sinani. „To je još jedan pokazatelj da postoji strah od pokojnika i težnja da se od njega zaštite. Dakle, pored emotivne i tople brige za dušu pokojnika i njegov zagrobni život postoje jednako bitni (ako ne i bitniji) razlozi krajnje utilitarne prirode“.

Glavnu ulogu u svim obrednim ritualima vlaškog kulta mrtvih obavljaju žene iz najuže rodbine umrlog. „One su sveštenice i čuvarke tradicionalne narodne religije. Čim navrše sedam-osam godina, u tajne obreda uvode ih starije žene, najčešće babe ili seoske vračare. Uče ih magijskim radnjama, molitvama, kao i da klečeći na kolenima i laktovima izgovaraju posebne obredne molitve zvane marturije, koje omogućavaju da se otvore granice između dva sveta da bi pokojnici mogli da dođu na ovaj svet i lično uzmu darove koje im živi spremaju“, ističe etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku.

Na brdu Veliki Strnjak u Blizni, jednom od zaselaka Rudne Glave kod Majdanpeka, domaćin Paun Janošević daje sedmogodišnju pomanu pokojnoj supruzi Saveti. „То је poslednja pomana u ciklusu kојi је posvećen lično njoj i koji је počeo u času njene smrti. Posle sedme godine, оna se pridružujе оstalim umrlim rođacima, a ritam ličnih pomana prelazi u ciklus godišnjih zadušnica na kojima se priređuju skromniji pomeni za sve umrle pretke do kojih dopire sećanje“, kaže Durlić. 

Obred pomane kod Janoševića vodi Zorica, kći pokojnice. Kako običaji pomane nalažu, sve stvari namenjene pokojnici moraju da budu potpuno nove i neupotrebljavane. Tako je porodica, za pomanu Saveti Janošević, kupila nov ležaj, posteljinu, sto, stolicu, lavor, kompletnu odeću i obuću, kožnu tašnu, pa čak i novčanik u koji su stavljeni evri. Tu su i češalj, šnale i baterijska lampa, jer je „onaj svet“ taman i mračan.

Pomana se obavlja u travnatom dvorištu kuće Janoševića u potpunoj tišini. Jedino se čuje glas obrednice Zorice. Ona priprema ležaj, sto sa svakojakim jelima, sipa vodu u lavor za pranje nogu, širi čaršave, pali sveće i kadi tamjanom. Rečima svaku stvar namenjuje pokojnici, što je naročito važno, jer ukoliko se stvar ne imenuje, pokojnik neće moći da je na onom svetu koristi. „Evo, ti voliš jabuke.“ „Kupila sam ti nove papuče.“ „Nov kauč će ti biti dobar.“... Ritualnim imenovanjem, dodirivanjem i ljubljenjem svake stvari, Zorica simbolički „probija“ granice između dva sveta i omogućava majci, prizvanoj marturijom, da darove lično preuzme.

Kao u teatru ili dečjoj igri, uz pomoć prisutnih žena, Zorica pokojnici oblači novu suknju, bluzu, a od bosiljka i cveća napravljena je i „glava“ pokojnice sa ukosnicama. Posle dugih molitvi i prizivanja, začinjenih mirisima i omamom kada, pokojnica se najzad „pojavljuje“. U stvari, u ulozi pokojnice pojavljuje se kći Zorica. Ona uzima sa ležaja odeću namenjenu pokojnici, ulazi u kuću, presvlači se i izlazi na trem. Sad je ona „pokojnica“. Zorica ide po dvorištu, isto kao što je to za života činila Saveta. Neke stvari vraća na svoje mesto, popravlja tarabe, zagleda svaki kutak, zaliva cveće. Maestralan obred pomane koji vrši Zorica traje više od dva sata.

Posle pomane, zajedno sa Zorica, ukućani i rođaci se spuštaju strminom u dubodolinu rečice Blizne, gde se obavlja ritual „izlivanja vode za pokojnike“. Duž rečice, na obe obale, na rastojanjima od po tri metra postavlja se mnoštvo upaljenih sveća i venčića od cveća. Preko potoka je postavljen štap okićen cvećem, koji ima ulogu brvna ili mostića. Preko štapa je prostrto čisto belo platno, pa obrednica Zorica, uz pomoć ženskog deteta, kutlačom načinjenom od tikve preko „brvna“ presipa vodu namenjenu pokojnicima. Voda se presipa preko brvna i krpe da bi se iščistila. Smatra se da je voda čista tek kad pređe preko devet kamenova. ......

        Videti više: izvor: http://www.b92.net/zivot/national_geographic.php?yyyy=2008&mm=12&dd=04&nav_id=332362 

ЗОНА ДЕЛОВАЊА : ЗАВЕТИНЕ

Заветине су биле у упорне у покушавању и залагању да се упозна, представи и “она друга, недовољна позната Србија, она што је далеко од власти, сваке власти, и политике“.

Прва књига објављена са заштитним знаком Заветина  био је роман  Дневник за Сенковића. Затим су се ређали други наслови и часописи током деценија. Током двадесет и пет година постојања, Заветине  су објавиле више од стотинак наслова првенствено српских писаца, али и руских, румунских. Призивајући плодоносне пљускове неопходне српској култури и књижевности, жигосаној дугогодишњом монополском издавачком „сушом“,  једноумљем, почео сам  да објављујем књиге, у сарадњи са другим писцима, уметницима, издавачима и добротворима.

До краја  20. века Заветине се крећу у кругу малих тиража и често ограничених могућности. Средином 2003. године, Заветине, покрећу  едицију дигиталних, електронских књига. Публикују књиге, или делове књига истакнутијих и перспективнијих писаца, који баш нису по вољи ни естаблишмента, ни власти. Заветине на тај начин, излазе из пакла или гета малих тиража, после скоро двадесет година постојања.

Мисија Заветина је нескривена: на једној страни, разбијање издавачких монопола, а на другој покушај да српска култура и савремена књижевност прелази преко унапред задатих граница и баријера.

Поједина дела српских писаца окупљених око Заветина, почињу да стижу до читалаца, преводилаца и пријатеља широм земаљске кугле. Поводом свога 25 рођендана, Заветине су омогућиле посетиоцима званичног Веба бесплатно преузимање на десетине дигитализованих књига и часописа. Међу дигитализованим делима налазе се књиге значајних писаца – српских и руских, румунских, списак је импозантан: Његош, Владимир Одојевски, Максимилијан Волошин, Винокуров, Калин Власије, Габријел Станеску, Александар Лукић, Иван Шишман, Владимир Јагличић, Коли Ивањска, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић, Михаило Лукић, Лаура Барна, Мирослав Лукић и многи други…

До сада су Заветине  објавиле сабрана дела неколико српских, румунских и руских писаца.

Заветине  су  и покретач и неколико сталних књижевних конкурса који су наишли на неочекивани одјек у јавности.

Заветине су крајем минулог века основале и две књижевне награде – Дрво живота и Амблем тајног писма света – које су корективне, неновчане: додељују се после свих других у Србији.

Последњих година Заветине постају покретањем електронског  Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ на светској Мрежи “знак препознавања, повезивања, удруживања, помагања“. Пружајући прилике како онима који тек долазе тако и другим писцима скрајнутим, из ко зна којих разлога, на периферију српске књижевности…

Tzv. Pošta snova / Pismo pravom Deda Mrazu

Belilski put, Zvižd, s-i Srbija, snimak Ivana Šišmana

Dugo sam verovala da postoji pošta snova. Danas mislim da pošta snova štrajkuje, ili da snovi više ne šalju pisma. Snovi ne pišu, ali oni žele da budu zapisani.

Odozgo, sa visine, iz svojih oblaka, čitaćete ove stranice. Obećavam Vam da ću biti pametna. Nije važno da l’ ste pravi ili lažni. Ja verujem u ono što imam - a imam jedan mali san. San, koji je moja stvarnost. Ovlašćujem samu sebe da vam govorim „Ti“. Znam da Vi razumete sve, ali da Ti možeš da oprostiš vise.

Moj vragolasti mali prst, šaputao je mom uhu da bismo mogli da dobijemo Tvoje novosti povodom praznika. Moj mali prst se nikad ne vara. U koje drugo vreme bi mogao da se pojaviš? Ti tradicionalno prolaziš kroz dimnjake 24. decembra noću. Svi putevi su već osvetljeni, pa i ovi. Zima je uzela maha.

Znam da si darežljiv i da nosiš crveno odelo, da se ne urekne posao. E, pa, slušaj me dobro!... Ili, bolje rečeno, čitaj pažljivo!

Jednom detetu koje mi je reklo da je Deda Mraz vrlo ljubazan, i da ono veruje u njega odgovorila sam: „Da, on je vrlo ljubazan, i ja takođe u njega verujem“. Dugo sam verovala da je stvarno zaista stvarno, zatim da je stvarno zapravo lažno, a zatim da je lažno - lažno. Šta mari ova neizvesnost u kojoj se niko ne pronalazi?

Bez obzira da l’ si pravi ili lažan, Ti ćeš napraviti dobar posao. Svako treba da ima svog Deda Mraza. Dakle, ja ne popuštam.

Tog posebnog dana, želela bih jednostavno da čuješ sve molitve našeg sveta i da preneseš poruke svim dobrim bogovima neba i zemlje - da nam svi ujedinjeni, i barem jednom složni, prirede najveća čuda. Da se sva deca na svetu smeju bar jedan dan u godini, samo jedan dan... Čak ne ni dva, ni tri... Bilo bi previše zahtevati tako nešto. Ne, samo jedan dan! Ali neka bude isti dan za sve! Možda bi, posle toga, sama nestala iz rečnika ona strana koja sadrži reč „neprijatelj“, a ona strana koja sadrži reč „mir“, pretvorila bi se u anđeoska krila koja bi posetila svu decu sveta...

Znam, znam da bi ti to otežalo situaciju, zato što baš iznad reči „neprijatelj“, u rečniku nalazimo... „pokriti snegom“. Ali ja sanjarim, to je istina. Dobri bogovi zemlje nisu još istrgli tu ružnu stranu, verovatno da tebe ne bi naljutili. Hajde da se malo potrudimo! Možeš li da se odrekneš snega? Možeš li da dođeš bez njega? Deca bi te zbog toga zauvek volela!

Eto! Zapisala sam ovaj san koji ti šaljem preko novina, jer nemam Tvoju adresu.

Mali Deda Mraze

Kada budeš silazio sa neba

Zaboravi moju čizmicu,*)

Ali ne zaboravi moju želju:

Prenesi ovu poruku dobrim bogovima.

Zorica Sentic

______________________________

*) hvala gospodine Tino Rossi ...

Изабране песме на српском Виктора Широкова (1945)

    (препев Владмира Јагличића)

 

***

Часопис прочитао сам, где по беломе црним
водопроницљив течем, ватроупоран трним,
постадох неразликујућерастегнутсличангуми,
полетљиворастворан глувонем звук у шуми,
сплет гестова, погледа кососплетених атак,
чуднокружљив, пређашњим одресцима додатак;
у огледало завирих: остах ли хранљив, тазе,
и открих, тамо нису по белом црне фразе
штампане, ко пре, кусо, мрачно и неумело,
насупрот, ја прочитах: по црном све је бело.

Животе дуги, белкаст, супротљив, ко ће те схватити,
прођоше црни дани, већ нећеш их вратити;
што ли сам, ко перле, нижући бела слова кроз тмину,
преводећ Харта Крејна, мислећи о Бруклину,
"Бруклински мост" бубао - и уздуж и попреко;
то коб сам читаоца и дар песника стеко,
чудноприхватне ноћне лутрије добитак груби,
где поста све доступно лупежу и дангуби,
где сваки трен је расут драгоцен прах над висом:
прошлим данима махнух тим туђим часописом.

18. августа 2002.

* * *

Од цензуре више ни трунке,
сад испољише штедре намере:
заковали су шпијунке
и порушили бункере.

Повадили су крпе из уста,
шапате замени урлик глупана.
Побеђује, у релију, пуста
лаж, рекламним сапуном купана.

16. октобра 2002.

Сонет

70-дишњи Блејк, према јунацима
сопственим бива исувише строг;
непријатељски је њихов дијалог
и богаља је много међу њима.
О не, па како потез да нанесе
линија ведрих, и строфу да почне,
да младо лице - цвет за зене очне,
раскош нежности другима пренесе. -
Не, чак и Данте, сав сивкаст и пегав,
у скитањима лекцију научи;
да немилосно судбину измучи
док смрт не пружи азил, после бега.
не може бити друкчи стратег строг,
јер је геније и сам - један Бог.

20. новембар 2002.

        видети више: 


http://s1957.wordpress.com/2012/11/08/%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/sneznavodenicaviktorsirokov

 

Балканските трговци со злато имаат свој Кум / Белатукадруз

Белатукадруз (алиас М. Лукић) јесен 2011. Снимак Ивана Лукића. 

Не може се користити без изричите дозволе аутора!! 

 НОВИ ПРЕВОДИ ПЕСАМА БЕЛАТУКАДРУЗА на македонски



...

*     *     *

Балканските трговци со злато имаат свој Кум

и Кумот има свои прикумчиња

и лулка од злато

А сиромашните не можат да купат

ни лулка од буково дрво

Сиромашните варат млади коприви

и мравји јајца

ги брстат првите развиени ливчиња

на гранките на буките

Нема веќе никого во шумите,

ниту разбојници, ниту ајдуци.

На шалтерот на банката службеникот

со очила со златна рамка

ладнокрвно

брои зелени банкноти

Тие се сега место злато

Само пчелите останале исти,

тие упорно летаат во шумата

и ги цицаат прашниците

одлично варат

и ги полнат шупливите стебла

со бесмртен слач.

                        (24 мај 1997)

Помакедончил:

                                                Ристо Василевски
видети више: 

више https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/belatukadruz-na-stranim-jezicima/himeritebelatukadruz

Пооследњи снимак ових јабланова. Посечени су овог пролећа. Снимак Заветина

Мирослав Лукић: Басма против мађија

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић, 1950 )
(снимак Иван Лукић, око св. Аранђела 2011)

                                                                        Белешка о роману СЕВЕРЦИ , КОВ, Вршац, 2011.

У једном другом Белатукадрузовом роману Доктор Смрт (2003),  при самом крају постоје и ове речи:

«Ето докле је догурао хваљени прогрес и хуманизам, омогућио је рад ђаволове воденице, воденице смрти да престанка меље непрегледне поворке људи.

      Хиљаде помисли ми је промицало кроз главу; могао бих написати књигу, када би за то било прилике. Али, ја сам у џаку, свезан у врећи, и непознати киднапери ме ко зна где возе?

      Вероватно ће ме бацити у реку, има на Дунаву и Сави згодних места. А зашто? Шта сам тим људима учинио – нажао? Не познајем их; нисам иха дакле ни теоријски могао повредити, увредити. Не воде они мене на губилиште зато, већ по нечијем наређењу. Можда по налогу самог Доктора Смрти? ... И тад ми је постало јасно, нешто, што се тиче самог проблема смрти. Вредност, праву вредност сваке науке, сваке филозофије, сваке религије, сваке културе требало је да тражим, читајући је у контексту са смрћу...» 

Доктор Смрт је  била је права посластица за књижевне сладокусце, својевремено, и право је чудо да књига није имала и судски епилог. Први пут у српској књижевности дата је прилика киднаперима, представницима мрака и страве, који се на крају тог романа понашају двоструко  прво као мучитељи и давитељи, а затим и као духовити витезови који тобож увиђају своју грешку. Трансформисани пуковник тајне службе Ђока Ђокић