Слобина епоха чека пресуду & | 11. март 2016. 07:55 | Коментара: 38
ДЕСЕТ година је вероватно мало за озбиљан историјски суд, али је сасвим довољно да се говори о политици Слободана Милошевића, свакако најупечатљивије политичке фигуре краја двадесетог века у Србији.
Слобина епоха чека пресуду
= из коментара :
Тачно деценију откако је преминуо у ћелији Схевенингена и у јеку великих глобалних потреса, отвара се питање политичког наслеђа бившег председника Србије и Југославије. Дачић: Без њега не би било ове друкчије Србије
ДАНАС се навршава десет година од смрти бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића, који је окончао живот у ћелији Хашког трибунала не дочекавши крај суђења по најтежим оптужбама, укључујући ратне злочине и геноцид.
Од фамозног митинга на Газиместану, после кога је стекао незапамћену подршку и доживљен као нови српски Вожд, преко економске и националне катастрофе деведесетих, ратова, петооктобарског слома, изручења, одбране и смрти у Хагу, којом је за многе стекао статус мученика, данас се чини да је круг затворен, а Милошевић све више историјска личност а све мање наш савременик. Чини се да је прича о Милошевићу све ређе праћена острашћеношћу и непомирљивим ставовима какве је годинама изазивао помен његовог имена.
Противници су спремни да му признају да је био суочен са тешким унутрашњим и спољнополитичким изазовима и да су неке грешке које је правио изнуђене, не ослобађајући га одговорности за злочине и низ убистава иза којих је стајала тадашња држава. Некадашњи верни следбеници, иако инсистирају на немогућим околностима у којима је водио земљу, признају да је правио бројне грешке, посебно у односу према међународној заједници.
Странка коју је основао данас је поново на власти, али заузима позиције умногоме супротне Милошевићевим. Још чекамо да историја да комплетан одговор на питање шта је његов политички и историјски тестамент.
Да ли је Милошевић у Хагу бранио себе или Србију? Да ли би било боље да му је суђено у Србији? Да ли се са ове временске лествице мења, и како, однос према његовој улози? Да ли су Дејтонски споразум и Република Српска највредније Милошевићево завештање? Или ће га историја памтити по санкцијама, бомбардовању и прогону политичких противника? Да ли је дошло време за објективну слику о Милошевићевој историјској улози? На ова деликатна питања покушали су да одговоре његови некадашњи сарадници, животна сапутница и љути политички ривали, чије ставове објављујемо.
ПОМЕН У ДОМУ СИНДИКАТА: НА ГРОБУ ШЕШЕЉ И БУЛАТОВИЋ
ПОМЕН У ДОМУ СИНДИКАТА: НА ГРОБУ ШЕШЕЉ И БУЛАТОВИЋ
НА десету годишњицу смрти Милошевића његов гроб ће данас посетити почасни председник СПС Милутин Мркоњић са дугугогдишњом секретарицом бившег преседника СРЈ Мирјаном Драгојевић. Почаст ће одати и делегација Покрета социјалиста предвођена Александром Вулином, као и Војислав Шешељ. Цвеће на гроб поставиће и представници удружења "Слога" на чијем челу ће бити бивши председник Црне Горе Момир Булатовић.
"Слога" организује и свечану академију у Великој дворани Дома синдиката данас у 18 сати на којој ће поред Булатовића говорити некадашњи премијер Србије Никола Шаиновић, који се недавно вратио из Хага након одслужене казне. Окупљенима ће се из Москве преко видео линка обратити и Мира Марковић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: БЕЗ ЊЕГА НЕ БИ БИЛО ОВЕ ДРУКЧИЈЕ СРБИЈЕ
Нови век је, суштински, почео без њега као политичара. Али, ипак, првих десет година новог миленијума обележила је, поред трагичног Ђинђићевог краја, и Милошевићева смрт. Пре ње, његово изручење Хагу и почетак суђења, чији крај није дочекао.
Десет година после његове смрти, Србија изгледа сасвим друкчије. Близу смо ЕУ. Стекли смо, поново, поштовање у свету. Поново смо и пријатељи са Русијом. Преговарамо са Приштином.
Сви заједно ми, који смо у то, његово време били његови сарадници или партнери, данас знамо да ове, друкчије Србије ипак не би било да није било и њега. И да нисмо имали шта да научимо из свега што је он радио. И из његових грешака, и из његових правилних потеза.
Такође, нико, данас, не може да оспори, нити да избегава да користи две, по свом значају огромне, политичке одлуке које је он донео. Једна је Дејтонски споразум, захваљујући којем Срби у БиХ имају своју Републику Српску.
Други је Резолуција 1244, која омогућава Србији да задржи своје позиције када је реч о непризнавању Косова као државе. Та резолуција нам је била и један од највећих аргумената које смо имали када смо се борили против пријема Косова у Унеско. Она је, такође, један од главних стубова наше политике у преговорима са Приштином.
Дозвољава нам компромисе, али и све учеснике у преговорима спречава да признање и формално буде постављено као услов свих услова. Наравно, свако питање да ли је до тога уопште морало да дође, као и да ли је то био максимум онога што је Србија могла да уради, добро је дошло и нико не може да каже да није на месту.
Но, обе те политичке платформе имају заслугу и за то. Да њих није било, никаква питања не би ни могла да буду постављана, нити би било каква расправа била могућа. Зато што нити би било РС, нити би било Србије да преговара о Косову.
Уосталом и сви они који су октобра 2000. срушили Милошевића, користили су и Дејтон и Резолуцију као основне стубове својих међународних политика, и нико их, никада, није довео у сумњу. Ни Ђинђић, ни Коштуница, ни Тадић.
Другим речима, политичко наслеђе Милошевића, у ова два случаја, изузетно је и велико и значајно. И ти примери мудре и одговорне политике помогли су нам и у исправљању свих оних грешака које је починио. Имали смо с чим да их поредимо, ако ништа друго.
Зато и данас, десет година од његове смрти, може слободно да се каже да је део његовог политичког наслеђа, и то доброг, још ту. О онима који су дошли 5. октобра, после њега, већ је све речено. И о пропуштеним приликама и изневереним очекивањима.
ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ: НИЈЕ РАЗУМЕО ВРЕМЕ
ПУНО сам рекао о Милошевићу за све ове године и тешко је томе нешто додати. Јасно је са ове дистанце и да је он био жртва неких илузија. Није разумео време у којем је живео. Мислио је да је лукав - обећавао и једнима и другима, на крају је дошао до тога да му нико не верује и да су га оставили на цедилу.
Многи којима је веровао, међу којима је највише било разних академика, гурали су га у ратну авантуру у коју је улетео. А он је платио цех. Није успео да оствари оно што је желео и тада се тло под њим расуло. Заједно са својим колегама, тадашњим комунистичким лидерима довео је до тога да се земља распадне и то у крвавом рату. Лично, немам никакве фрустрације са њим, али тешко је наћи неку позитивну линију његове политике.
СЛОБОДАН АНТОНИЋ: ПРИТИСЦИ СУ ОСТАЛИ
ТОКОМ деведесетих био сам један од најжешћих противника његовог режима. Највише сам му замерао непоштовање демократских институција и процедура. Сматрао сам и да је велика грешка што у време највеће кризе није формирао владу националног спаса, већ је Србија стално била у некој врсти унутрашњег сукоба. Многи су, укључујући и мене, очекивали да ће после његовог одласка Србија лако успоставити хармоничне односе са међунардном заједницом. Показало се, међутим, да Милошевић није био једини, нити највећи проблем, већ да је проблем Србија.
Земља је и даље изложена огромним притисцима, без обзира на то ко је на власти. Чини се да је Милошевић био само негативни јунак који је медијски створен да би се завршила и извршила политика према Србији.
ЧЕДОМИР АНТИЋ: ПРЕДАО КОСОВО И КРАЈИНУ
ДЕСЕТ година касније јасно се показало да је политика Милошевића била неодржива. До таквог закључка већина грађана дошла је још средином деведесетих година, а на изборима је то потврђено 2000. Он је дошао на власт у време пропасти комунизма на организационим и партијским основама које су биле дубоко антисрпске, али су комунисти тада поверовали да би могли да помере тежиште моћи и створе неку врсту српског Тита.
То није било могуће и он је направио низ грешака - системских и политичких. Пропуштена је шанса да се Србија промени као што су се мењале друге комунистичке земље.
Неки говоре о његовом антиглобализму и патриотизму, али је сасвим јасно да му се та улога не може приписати. Он је човек који је започео сарадњу са НАТО и Хагом и предао Српску Крајину и Косово
= из коментара :
Naučno odokativno 11. март 2016. 13:37
Bilo bi dobro da nas Antić upozna na osnovu kog istraživanja i kojom metodologijom je došao do zaključka da je još sredinom devedesetih godina "VEĆINA građana" došla do zaključka da je "politika Miloševića bila neodrživa"!? Kada nam navede podatke o "istraživanju" onda treba da nas upozna i sa podacima: koliko grdađana je izašlo na izbore 2000., koliko je glasalo za Koštunicu, pa da sabere glasove za Miloševića sa brojem građana koji nisu izašli na izbore i tako nas uveri u tu NJEGOVU VEĆINU"
SELJAK 11. март 2016. 12:33
Mi smo Srbi najveci izdajnici,prodali smo Milosevica za saku dolara.Svasta su nam obecavali ,lagali ti zapadnjaci ,dok nisu unistili sve sto se moglo unistiti,ono sto je vredno bilo uzeli su za dzabe.A Srbi ce biti ta jeftina radna snaga.Radicemo za hleb i mleko samo da prezivimo.Od predaje Milosevica mi nemamo vise ni napredka,i bozije kazne su nas stigle svake godine poplave voda sve odnese jer je narod tako zasluzio.
Predsednik i Paša 11. март 2016. 12:29
Objavljivanje dokumenata na osnovu kojioh je Milošević predat Hagu, podsetili su me na moju graničarsku službu u Sloveniji. Službena prepiska i procedura, na osnovu koje sam graničarskog službenog psa "Pašu", nakon kraja njegove službe, predao civilu na čuvanje u svom domaćinstvu, nemože se ni izbliza uporediti sa dokumentima i procedurom kojom je Milošević-bivši predsednik države Srbije i Jugoslavije, isporučen Hagu, daleko je bila OZBILJNIJA I ODGOVORNIJA! Moja Srbijo!_
Dragan 11. март 2016. 12:15
Antonić: ,,Pokazalo se da Milošević nije bio jedini, niti najveći problem, već da je problem Srbija.,, Ovome bih mogao da dodam samo to da MILOŠEVIĆ UOPŠTE NIJE BIO PROBLEM. Na žalost, posle njega Srbija je obična karikatura od države, zemlja u kojoj se vole sopstvene ubice, sa kojom se sprdaju i kojoj uslove postavljaju i takve velesile kakva je Albanija, koja nema ni trunke samopoštovanja i elementarnog dostojanstva, kojoj šamaraju premijera i u kojoj izdajnike sahranjujemo u aleji velikana.
VELEBIT-RSK 11. март 2016. 12:08
ACA96@ A kuda je to Srbija zurila da 1996 godinu dana nakon egzodusa 300.000 Krajisnika da ta ista Srbija prizna tu i takvu Hrvatsku??? To znaci samo jedno da je Srbija usko saradjivala sa Hrvatskom na zatiranju Srpstva u Krajini. Na taj nacin je Srbija pljunula na potomke onih sa kojima se dici po Svetu Nikole Tesle, Milutina Milankovica , Rudjera Boskovica i mnogih drugih postavlja se pitanje dali Srbija nakon svega ima pravo da svojata ovakve naucne Svetske velicine?Ne moze se to zaboraviti
Деки 11. mart 2016. 09:58
Не знам да ли је потпуно владао својим поступцима,апи знам да је унаказио овај народ српски.Толико погрешних потеза, толико испуштених прилика,а толика подршка у народу!Нико, од Краља Петра I Карађорђевића на овамо, није имао такву подршку у српском народу (не рачунајући странце, попут аустроугарског каплара Броца) као што је имао Слоба Милошевић! Да ли му је подршка од фантастичних 80% Срба помутила разум или једноставно није дорастао тренутку, не знам.А био је изузетно интелигентан човек....
Perica 11. mart 2016. 09:57
Moja lična presuda kao neko ko je proveo mladost, studiranje i mnogobrojne ratove u uniformi je da su on i supruga mu sa gomilom baraba koje su opelješile ovu Srbiju i osakatili je kako finansijski tako i moralno za sva vremena najveće zlo koje je pogodilo Srbe još od okupacije Turaka. Želim mu da gori u paklu i oseti bar delić patnje, bede i muke narada kome je sve to priuštio.
naranca 11. mart 2016. 09:46
Ako su nam ovo najveci politicki umovi onda smo dobro prosli!Bio je nesposobni i bolesno ambiciozni bankarski sluzbenik i oportunista.Dosao je na ledjima Kosova a nikad nije pokusao da ozbiljno resi tu situaciju.isao je u ratove bez rata tj bez volje da pobedi, ''da udari zmiju u glavu''.Dozvolio i delom organizovao jaku Mafiju u Srbiji koja nije postojala.Nije znao da li se bori za Srbiju ili YU.Direktno i indirektno pljackao Srbiju.Jedino sto beskrajno cenim.1999!Ali to nije on. Srpska krv!!
Пркос 11. mart 2016. 09:26
Ако данас погледамо, чистог ума, ако га је остало још, па до данас, све кретен до кретена на власти! Последњи школовани политичар је био !!! Зло које данас влада је пресликано стање свих анархистички-демократских земљама.
Vukadin 11. mart 2016. 09:24
Milosevic nije doneo nista dobro Srbiji. Rezultati su: Srbi preoterani iz Hrvatsk. U BiH vezani "sidrom" i Dejtonom, bez centralne banke, pasosa, vojske, granice, rascepljeni teritorijalno u Brckom i "betonirani" Srebrenicom. Srbija ostala bez Kosmeta (to su fakta). Iako se hvalimo da nije tako granica je na Jarinju. Ekonimija Srbije unistena (Vucic pravilno zakljucio na cemu treba raditi). To nam je doneo Milosevic, a mi mozemo sebe lagati da smo "pobedili". (......)
Нема коментара:
Постави коментар