Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

среда, 11. октобар 2017.

Ко је међу српским писцима пре Другог светског рата читао Сведенборга? / Белатукадруз



Кажу . Црњански. Знао је и говорио више страних језика.
Можда. Али је мало писао о Емануелу Сведенборгу, у односу на друге северњаке (Ибзена, Стриндберга, Кјеркегора... итд).
Узалуд забадаш нос у обе књиге "КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА".
У првој, тек негде при крају, има, поред осталог, овај одломак:

"Ја никад нисам рекао да је Шведска Хипербореја. Хипербореја је негде даље, иза поларних предела, где сунце вечно сја. Заборавља,уосталом (извесни писац књиге о папи у Црњансковој књизи - оспораватељ - моја напомена Б.), да је у Шведској, у то време, живео и Сведенборг. Он је већ тада, у ствари, поставио небуларну хипотезу, наслутио шта је атом, а први тврдио, да је сплетпокрета у мозгу, синхроничан, са покретом плућа, а не срца. Баш сам синоћ читао о том. Као што види, убијање краљева, није задржало, напредак просвећености у Шведској, нити има везе са Сведенборгом.
   Тај сведенборг је написао да је Света тројица, апсурд.Assurdita.
   А Бог, додајем ја, то јест оно што људи називају Бог,у ствари: БЕСКРАЈ У СВЕМИРУ. Зар то није лепо?" (стр. 403).
    Само то и ништа више. Ту ми Црњански није много од помоћи, као ни савремени српски песници и путописци, који су се у љубави према себи толико удаљили од природе и поезије, да чак понеки од њих, у последње време, бестидно пишу о себи на блоговима у трећем лицу!
   Такви сметењаци самољубиви не би могли да раде ни у малим пекарским радњама!

             Извор: НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ Белатукадруза....

СВЕДЕНБОРГ, ДУХОВИ, АНЂЕЛИ / Белатукадруз



СВЕДЕНБОРГ, ДУХОВИ, АНЂЕЛИ

Сведенборг


Први пут сам био у прилици да читам преведена дела, од
Сведенборга, тек, почетком деведесетих година, двадесет година доцније - након што написах "Судбину раба Мирослава" или "Трећу верзију" .
Искључен је могући утицај Сведенборга у тренутку писања
поменуте "Треће верзије" (крајем јесени 1971. године).
То значи да сам сам, у своме Унутрашњем Ја, наслутио нешто
- нећу одмах да кажем НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ - о чему је Сведенборг писао на начин врло подстицајан.
Тек током другог читања, књиге НЕБО И ПАКАО
(нарочито поглавља Постоје три неба, Небо се састоји из
неизбројних Друштава, Свако Друштво је Небо у мањем облику, а сваки Анђео Небо у најмањем облику, Небо у целини представља једног човека, Свако Друштво на Небу представља једног човека, Анђео има савршен људски облик, То што Небо целином и деловима представља Човека потиче од Господњег Божанског Људског, Постоји саобразност свих небеских ствари са свим што припада човеку, Постоји саобразност Неба са свим што је на Земљи, стр.
38 - 71, Сфаирос, Београд, 1988) и "НОВИ ЈЕРУСАЛИМ И
ЊЕГОВ НЕБЕСКИ НАУК" (Нова, Београд, 1991), уочио сам
извесну везу, сродност, ако хоћете баш, наслућивање саобразности или коресподенција.
Три неба, у песми "Трећа верзија", мени нису "дошла" из
Сведенборгове књиге "НЕБО И ПАКАО", већ, ако ме сећање не вара, из српског народног предања, из тзв. живе традиције. "Гајтангора", такође.
А "Анђео"? А "Друштва Анђела"? А "Духови изнад облака"?
А "Божанска и свемогућа Реч"?
Читао сам у то време "Нови Завјет" у преводу Вука Стеф.
Караџића - могло је доћи отуда? Али - не бих могао са потпуном сигурношћу тврдити да је дошло само отуда. Могло је доћи и изнутра, из мене, из Отварања унутрашњег човека - онога што је било у току, тада?
Уредници "Књижевне речи" објавили су, у првом броју листа,
једну од верзија "Судбине раба Мирослава".
Уредници књижевне редакције "Просвета" (поезија, Миодраг
Павловић и С. Раичковић) - одбили су рукопис, у коме је на уводном месту била ова верзија песме, која се објављује средином 2002. године.
Те јесени 1972. године, када су ту песму и рукопис те књиге читали (ако су читали), ти стихови су, претпостављам, морали изазивати у уредницима одбојност.
О природи те одбојности може се само нагађати, пошто је
рукопис враћен без икаквог образложења.
То није могло да прође, онда, у "Просвети"!
Уредници "Просвете", који су словили за боље песнике после
рата у нас, изгледа, нису осетили шта садржи та песма - у чему је дубљи смисао њен.
Ево, дакле, прилике, да се - са извесним закашњењем, од
скоро четврт века - учини покушај разрешења "небеске тајне" ове песме...

1

Оно прво са чиме се читалац суочава, када је реч о једној
песми, то је наслов, ако га већ има. А ова песма има наслов:
СУДБИНА РАБА БОЖЈЕГ МИРОСЛАВА.
СУДБИНА је, елем, на првом месту, а судбином управља
Небо (по једнима, Бог, суђенице или Усуд), или сам човек (који је кује, као какав ковач на наковњу, по другима).
Судбина, дакле, раба божјег - роба божјег. Стари, црквени
израз, пун патине отвара један необичан хоризонт: тај хоризонт је у садржају саме песме. А тамо, у том садржају песме, у судбину раба Мирослава су се умешали: искушење, пустиња, књижевници и фарисеји, камен, чемер, срамота и Крст. Једна необична гора, "Гајтан гора", три неба и Анђео.
И вера и одлучност: вера да се - "мора напред : // по цену
посртања, / по цену гроба, / по цену васкрсења - / по сваку цену!"

2

Ко мора "напред"? У песми. Раб божји Мирослав? Арханђео?
Анђео?
Покушај разлагања ове (и сваке друге песме) ризичан је посао,
јер у свакој песми (ако то доиста јесте) увек постоји неки остатак, који се не може разложити до краја. Назовимо га Тајна, или ако се некоме то чини сувише мистични израз, нека нађе неки други. Али то постоји...

3

Постоји Арханђео гласа - древни песник (в. у књ. М.
Павловића, ДИВНО ЧУДО, КН, Београд, 1989, 2. изд., стр. 85) .
Да ли Арханђео гласа изговара прве речи песме СУДБИНА
РАБА МИРОСЛАВА? Или сам раб Мирослав?
Ко саветује?
Духови невидљиви?
Интуиција двадесетједногодишњака?
Духови изнад облака?
Или Друштва анђела?
Може ли се то утврдити егзактно?
Може ли то и творилац Мирослав Лукић потврдити, макар
накнадно, данас?

4

Лукић у кући Лепенаца, 15. септембар 2017. снимак др Димитрија Лукића


Некога може збунити и завести архаична лексика песме, која
има сличности са гласом древног песника - Арханђела гласа.
Али у песми је Троје, чини се, Арханђел гласа, Анђео и Раб
божји.
Анђео може да да (у песми) молитву "пред златним
Престолом".
А оба гласа, Арханђелов и Анђелов, подстичу "раба божјег":
" Отвори! отвори небеса у себи!"
И : "Отвори! Отвори себе Изнутра! // Твоје је да отвориш
Неотворено".
Судбина раба Мирослава је - да се попне на Треће небо, али
и да падне са њега и каже: Божанску и свемогућу Реч.
Како разумети то пењање на сва три неба, Прво, Друго и
Треће, и падање са њих?То је Тајна, чак и за онога који је творилац песме. Наука која би помогла да се објасни Тајна ове песме припадала је древним људима и временима.
Ту Науку Сведенборг назива Наука о Саобразностима,
уверен да постоји "саобразност свих небеских ствари са свим што припада човеку".
Прадревни људи, небески људи, "мислили су о Саобразностима као и Анђели", каже на једном месту Сведенборг.
"Ето зашто су они разговарали са Анђелима и зашто им се Господ често показивао и учио их. А данас је та наука изгубљена тако да се не зна шта је Саобразност".
Оно Неотворено, оно што је свезало данашњег човека, и
не само данашњег, то има своје име, своја имена, и у песми, и у животу.
То је жигосано, морало је бити жигосано као свако друго слепило. Цео "природни свет" је "саображен", вели Сведенборг, "Духовном свету, и то не само у општем, него и у свему што га сачињава. Зато се за сваку ствар у Природном свету , која постоји према нечему у Духовном, каже да је саобразна, тј. одговарајућа. Треба знати да Природни свет постоји и одржава се према Духовном свету, потпуно као учинак и узрок. Природним светом назива се све што је под једним Сунцем и од њега прима топлину и светлост, и томе свету припадају све ствари које се путем Сунца одржавају. А Духовни свет је небо, томе свету припада све оно што је у Небу.
Пошто човек јесте и Небо и свет у најмањем облику који
је по слици великог облика, то у њему постоји и Природни и
Духовни свет. Унутарње, које припада његовом уму и односи се на ум и вољу, сачињава Духовни свет ; а Спољашње, које припада његовом телу и односи се на његове чулне и телесне делатности, сачињава његов Природни свет. Стога, Саобразностима се назива све што је у његовом Природном свету тј. у телу, чулним и телесним делатностима, а што постоји према његовом духовном свету.
Каква је природа саобразности може се видети према
човековом лицу. На лицу, ненаученом да се претвара, сва
испољавања ума показују се у природном облику као у својој слици ; отуда је лице названо показатељем карактера, а то је човеков Духовни свет у његовом Природном свету..." итд.

Сачувао сам неколико фотографија из времена када сам имао
двадесет и једну годину: када је настала споменута песма. Посматрао сам израз властитог лица на тим фотографијама, много година доцније, налазећи неку неизрециву везу између лица и позадине (предела, завичаја). Рођен сам и одрастао и прве песме написао у Хомољу - крају недовољно познатом (географском и митолошком средишту Балкана), у коме се сачувала необична мешавина језика, древности и
обреда; можда сам понешто о Саобразностима / Коресподенцијама био у прилици да сазнам баш зато што сам рођен у том забаченом крају, што се нисам удаљио од Неба кроз љубав према себи и према свету? Био сам у додиру са древним људима, древним обичајима, помоћу којих су они стицали умност и мудрост, и преко којих су имали
везу са Небом. Понео сам то из родне куће и завичаја, ако већ нисам био посисао са мајчиним млеком...
Ти људи из мога завичаја, Власи, Срби и Цигани, беху
највише налик на оне древне људе, што су знали да постоји
Саобразност Неба са свим што је на Земљи. Веровали су да постоје Небеске Силе и Небеске Тајне и да су у Саобразности "и ствари изнад Земље, као Сунце, Месец, Звезде, као и оно што је у ваздушном омотачу, као облаци, магла, киша, муње и громови. Саобразности су и ствари потичуће од Сунца, од његове присутности и одсутности, као Светлост и Сенка, Топлина и Хладноћа. Тако исто саобразност је и оно што је њихова последица, као што су годишња доба : Пролеће, Јесен, Лето и Зима, а тако и делови дана : Јутро, Подне, Вече и Ноћ..."

Читајући први пут, следеће редове ( као човек који је напунио
46 година, средином лета 1996.): "Постоје три Неба међусобно врло различита: Унутарње (интимум) или Треће, Средње или Друго, Спољашње (ултимум - крајње, спољашње) или Прво. Она међусобно стоје у одређеном реду, као на човеку Глава која је горњи део, затим Труп, његов средњи део, па најзад Ноге које су његов доњи део ; или као високи, средњи и ниски део једне куће. Таквим редом иде Божанско које проистиче од Господа. Према томе, Небо је троструко, јер тако захтева ред.
Унутарње у човеку (...), које припада његовом уму и
карактеру, издељено је сличним редом. Оно има унутарњи, средњи и спољашњи део (...) ; јер кад је човек био створен, у њему су сакупљене све ствари Божанског реда, тако да је он обликом постао Божански ред, а тиме и Небо у малом..." ; - читајући све то, кликтао сам у себи, као неко који је ступио у везу преко посредних Друштава анђеоских са Царством Небеским и Царством Духовним.
Тада сам потражио одбијени рукопис књиге песама и у њему
уводну песму: тек тада сам почео улазити у Тајну те песме. Повели су ме Сведенборг, Духови и Анђели, према најдубљој истини о Небу.
Небо у суштини чини Божанско Господње. И свако небо у
целини представља једног човека. И свако Друштво је Небо у мањем облику. И сваки Анђео је Небо у најмањем облику. Небо је у човеку.
Они који зло живе то ће схватити, осетити, кад буде било сувише касно, кад дођу у Небо, и кад почну да се гуше и муче као рибе на сувом или као животиње под стакленим звоном из којег је ваздух извучен....

5

Откуд три неба у песми једног сасвим младог човека - роба
божјег Мирослава? Небо је у човеку, и сви примају небо према томе какво је небо у њима. Бог се показује неком на један, неком на други начин, не постоји разлика у Господу, већ у људима и анђелима према вредности њиховог добра. Они који га виде њихово је осећање у зависности од осећања љубави. Тако су одшкринута тајанствена врата кроз која се могло ући и разумети и осетити Небо и Тајна. И божанска и свемогућа Реч. Црква, која се спомиње у песми, зна да је Реч божанског обележја, али милионима није познато где је то Божанско
сакривено. Вероватно у најунутарњијем небу, где се писмо "састоји од разних извијених и савијених облика, а ови су сви усаглашени облику Неба. Помоћу њих Анђели изражавају тајне своје мудрости, као и много других ствари које се речима не могу исказати. А што је најчудније, Анђели познају то писмо без учења и без учитеља. Оно је у њих усађено као и говор"...
Сваки човек који осећа љубав, знатан и незнатан, образован
и необразован, носи у себи Анђела, јер Анђели имају живот од љубави.
Љубав је најпријемчивији феномен у васиони, пријемчива је за све оно што је у Небу (мир, разумевање, мудрост и срећу):
"Јер љубав прима све што се с њом слаже; она жуди за тим
(стварима), она их тражи, и њима се прожима, све као сама од себе, јер хоће да се богати и усавршава помоћу њих. Ово човек зна добро, јер љубав у човеку као да испитује памћење, извлачећи из њега оно што јој одговара, прикупља и распоређује у себе и под себе, дајући предност једном пред другим, да би једно потпуно њој припало а друго да би јој служило; оно што јој не одговара, то одбацује и изгони..."

Ово није поетика једне песме, већ потврда да је Господње
Божанско у Небу љубав, јер од Тајне љубави све зависи - квалитет живота, па и судбина човекова...

(Понедељак, 23. март 1998. године.
Сердар Јанка Вукотића 1 / 13)

   Извор:  НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ Белатукадруза:  НОВА ОСЕЋАЈНОСТ I


Vlaška frula

50. HOMOLJSKI MOTIVI KUČEVO 2017.

Издаја Цркве: Епископ без Христа - Игњатије Мидић!

Владика Атанасије Јевтић- ИСИХАЗАМ

TESLA JE OTERAO SVEMIRSKOG AGRESORA OD ZEMLJE - Šokantno otkriće ruske n...

KGB-ovo OTKRICE ZBOG KOJEG SE FBI JOS UVEK TRESE: Ova zena je Rusima don...

AMERIKA POKUSALA DA PRODA RUSIJU HITLERU: A onda je Staljin povukao pote...

VASINGTON SUROVO KAZNJAVA SPANIJU: Ko nece da slusa, taj ostaje bez teri...

уторак, 10. октобар 2017.

ЦРЊАНСКОВА ОПСЕСИЈА, ШПИЦБЕРГЕН, ХИПЕРБОРЕЈЦИ, И ПУТ НА СЕВЕРНИ ПОЛ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ, или ИЗМЕЂУ ШПИЦБЕРГЕНА И КИРУНЕ И НАРВИКА / Белатукадруз



ЦРЊАНСКОВА ОПСЕСИЈА, ШПИЦБЕРГЕН, ХИПЕРБОРЕЈЦИ, И ПУТ НА  СЕВЕРНИ ПОЛ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ, или ИЗМЕЂУ ШПИЦБЕРГЕНА И КИРУНЕ И НАРВИКА



...Доле, у подруму, све је као у не«ој причи. Док напољу буде горео Рим — људи, жене, деца, као у Варшави (гледали смо то, тих дана, у биоскоиу, који се звао „Quirineta"), ту, доле, биће тишина и мир. Моћи ће да слуша музику. са плоча, да чита, на том плаврм дивану од велура.     Фали  јој, кажем,. само још неки Ромео, уз танго.Она ме гледа неким мутним, дугим, погледом.Не знаш, Србине, Бугарску — каже. За то је потребна трава, висока, у пољу.Искрена љубав, а не Ромео. Она намерава, каже, да остане вернау браку. А кад би јој се и десило оно друго, морало би бити у пољу. Где би могла да се истутњи. — Не знаш, Србине, каква је Бугарка.Она се смеје и точи нам у чаше талијански мараскино.Њен муж је ганерал.Да причам, каже, чула је да лепо причам о Исланду.Ја онда причам о Иеланду, како је тамо, а она ме слуша пажљиво. Посматра ме тим мутним, тамним, погледом. Видим да су јој се свидели, нарочито, ти, мали, чупави, исландски, пони, које сам на Исланду узјахао. — У ствари — кажем јој — ја и не живим у Риму, него боравим стално, ових дана, у сећању, на Исланду и Шпицбергену.Зато — каже — Србине, братко, јер си се смрти уплашио.Нисам — кажем јој стидљиво — него сам се сетио како тамо, на Северу, зима траје осам месеца. А ми у Италији живимо у вечном пролећу. — Може ли да замисли, како се тамо морају обрадовати, пролећу, ти мали чупави неуморни коњићи? Предели се, скоро целе године, налазе у магли. На њих, месецима, падају страшне кише. Све је каткад завејано. А онда дође то кратко лето. Сунце ие залази ни ноћу.Нема цвећа тамо, али је тундра, као цветни ћилим, ситан модар.Дођи, Србине — каже она — у Бугарску, да видиш како тамо руже цвате.       Ја јој причам како је на Исланду и ноћу видно, како је све, што се види, бистро и плаво. Како се страшни водопади сливају. Како над човеком непрестано неки дивни облаци путују. А са човеком иду и ти мали, дурашни коњи. Главати су, као нека митолошка бића. А постали су пролетери на Шпицбергену — вуку рударска колица у угљенокопу. То су били најбољи пријатељи човеку. Не губе иикад оријентацију...
                 Милош Црњански, КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА, I. – Сабрана дела, књ. 7, стр. 54-55. – Београд, 1966. Просвета – Београд, Матица Српска – Нови Сад, Младост – Загреб, Свјетлост – Сарајево...

*
Поштовани Ево да завршим што сам почела. Олуја се смирила, лака магла је прекрила моје мисли, осећаје...све то што сам веровала да је живот.И јесте. Али живот није само такав, свакакав је...па сам (већ одавно) одлучила да још једном, али овога пута сама,  возим до северног пола....јел у мојим
мислима, жељама, вери....Бог баш ту живи!. Идем се сакрити за неко време
испод његовога скута....да би очистила душу и мисли моје...да бих се
вратила животу који треба да живим до краја. Припрема ће бити надам се
брза....морам само моја кола да спремим...нове гуме, да мењам уље,
контролишем кочнице и брисаче....јел то је најважније....друго све може
да се среди на путу. Иначе много мени и мом кучету, мом малом Анђелу,
мислима, жељама, вери....Бог баш ту живи!. Идем се сакрити за неко време испод његовога скута....да би очистила душу и мисли моје...да бих се вратила животу који треба да живим до краја. Припрема ће бити надам се брза....морам само моја кола да спремим...нове гуме, да мењам уље, контролишем кочнице и брисаче....јел то је најважније....друго све може да се среди на путу. Иначе много мени и мом кучету, мом малом Анђелу,  и
не треба. Све се може успут добити.
Ако то желите, послаћу вам неку слику или неки догађај са овога дугог
пута....за ваше новине.
не треба. Све се може успут добити. Ако то желите, послаћу вам неку слику или неки догађај са овога дугог пута....за ваше новине.  Желим ти сву срећу овога света. ...
 А тај шубарасти чаробни брежуљак? онај са шљивама које се нису примиле твом покојном оцу, које су тек ове године родиле? Тај брежуљак са фазанима, и славујима??? Дао Бог да нешто лепо ту направиш, ја видим тај зарасли, чаробни брежуљак сада преда мном.....жао ми је што никада нисам видела славуја, а код тебе је чак улетео у собу....знаш ли ти колико ти имаш среће?  такве среће имају само добри, племенити људи.....А емигрирати ? за то нема времена, и буди сретан да ниси  емиргрирао,...

*
Ишчекивање - Белатукадруз


У нашим годинама, та повремена стања депресије као да су пројектована, откуд знам? Али то пролази, ако човек одржава своју кондицију, душевну и психичку, ако ради, ако се нечим занима, рекао бих. Није рецепт, не препоручујем. Мене ужасава будућност која долази, природно, будућност моје деце, па онда и све друге деце на свету, али опет - и они се морају борити и доносити боље одлуке....
Ево вама прво шаљем вест, тј. један одабран чланак, који сам ископао читајући старе бројеве "Књижевне речи", које имам неукоричене у свом Документационом центру у Мишљеновцу, селу где сам иначе рођен, и где повремено боравим, кад ми је тешко, кад живот на мене навали неподношљиву тежину. Видећете већ доле. Ко се сећа више те пок. Госпође Мирославе Дамњановић, која је напустила овај свет 1982, помажући многе бескућнике уметнике? Ето  неко се сети, а сада ће знати много живих људи на свету, бог јој дао место у рајском насељу. То објављујем на новој страници Исечци - АСПЕКТ, коју сам покренуо ових дана, и која може постати врло занимљива временом. Наша дневна и књижевна периодика уопште нису истраживане, можда подстакнем истраживања и овидљавања временом, јер ја сам поред писца и нека врста терача, подупирача, откуд знам? Ево прво вама, или можда боље Теби ово шаљем, па онда ћу публиковати.
Свако добро, здравље и бодрост на првом месту...



Ево, нашао сам коначно  две Црњанскове књиге о Хиперборејцима, плавих корица, издање које сам набавио давно (и које сам некада,као студент, вукао свуда са собом). Биле су ми испред носа, тј. у нашем стану, где сам их пролетос оставио, размишљајући о  Нарвику и Кируни, и Северном анђелу – да тако назовем једну Српкињу која је кренула сама на северни пол, са својим верним пратиоцем (Бубом, куцом). 

Навео сам одломке из неколико њених писама, од прошле године, када је  пошла на крајњи север Шведске. Био сам ипресиониран: једна крхка, особа креће на дуг пут према Кируни, где је њена најмлађа ћерка завршила познату гимназију у том месту; прва се усуђује на тако далеки и не баш једноставан пут после Исидоре Секулић и Милоша Црњанског, и тако је почела да се успоставља нека неухватљива нит између Северног пола, тога путовања, и писама и фотографија, које ми је ова Госпођа редовно слала са свога пута у трагању за Апсолутним. И тако дописујући се, сазнао сам, да су и њен рођени отац и стриц завршили на крајњем северу 1943. године, када су их као младиће Немци ухватили за време полицијског часа у Сремској Митровици и отправили на далеки север, у логор, где су ипак преживели. Црњански је имао своје разлоге за мит о Шпицбергену, Исидора Секулић је имала своје мотиве, а ево и ова Српкиња, уметнички фотограф, поред трагања за Апсолутом, имала је и други сасвим лични породични разлог...
Каква је веза између Шпицбергена, Исланда, Норвешке и Кируне и  Нарвика? И оног шубарастог  брежуљка на Вратима Звижда, који је од летос  у поседу звишких Лукића? Недокучива, неизрецива, необјашњива.
Откуд одједном тај Северни Анђео, после смрти моје друге жене – бесмислене, апсурдне и трагичне? Ко то зна? Можда само Бог, Дјева Марија, и Света Петка, наша заштитница?
Да ли је дошло време да пакујем кофере и да кренем на Северни Пол, макар му се приближио на хиљаду километара? Ако се одлучим и кренем,макар као Болани Дојчин, знам да ћу понети две  споменуте Црњанскове књиге, као талисмане, и бележницу, како бих понешто и забележио на том далеком путу, као покојни Михаило Петровић Алас, који је читавог живота предузимао далека путовања. Ја свих ових година свога живота, као да сам био прибоден рајсанглом за Београд и Звижд, нисам мрдао даље од  Сегедина, Беча, Трста. Да би се тако далеко путовало, потребно је и знање језика, и новац. Што је у мом животу увек било дефицитарна ставка (на жалост). Моје најуспешније књиге, пре свега – романи, упркос похвалама, студијама, нису прештампавани, као ни моје књиге есеја, антологије; тако да сам,као професор књижевности у пензији – да будем отворен – једва издржавао себе и два своја незапослена сина (трговца и стоматолога). Далека путовања су била нека врста фатаморгана, а посебно Северни Пол. Али, ето, можда је дошло време, да ипак путујем и видим та чудеса поларних ноћи, и чујем рику ирваса тамо према Кируни?...
Човек снује, а Бог одређује! Ако ми је суђено, поћићу једнога дана тим путевима којима је мали број српских писаца у прошлости пролазио, у трагању за Апсолутним (рекао бих). Црњански пише да Швеђани воле кафане, и Данци – то је био Црњансков први утисак када је стигао у Есбјерг.Око жуто и црвено офарбаних кафана, стајали су беспослени младићи, који су, по годинама старости, били још деца.А «Caffe Greco“, , у Риму, пун је огледала и црвеном кадифом пресвучених фотеља, са посетиоцима из Данске и Шведске. Не привлачи ме, међутим, та врста посетилаца, која се данас тамо скупља. Седим тамо, међу сенкама, оних, који су давно отишли из «Caffe Greco“. Ибзен, Гогољ,  Еленшлагер, Ингеман, Карстен, Хаух, Кристијан Винтер, Андерсен, Палудан, Торвалдсен.
   Где сам скупио сва та имена? Зашто ме тај свет занима......
   Љубав према онима који су нам далеко, тражи од нас врло мало. Не читам ни ја те поете, нити о тим сликарима, и скулпторима,као мољац, да бих о њима писао студије, него зато, што су они отишли у подземни свет и претворили се у сени, на дну језера Аверно. Доста ми је да о њима чујем два-три податка....“
   Тако пише Црњански (Код Хиперборејаца,  II стр. 54 -55). Мој потенцијални водич.
    На то путовање на Северни Пол, можда је боље било да крене мој старији син, доктор стоматологије  Мита Лукић, који се потрудио ишчекујући посао у Србији, да научи шведски језик. Ја никад нисам ни помишљао да га учим,иако ме је син убеђивао и показивао да има сличности између немачког и шведског, који сам пре више од десетак година факултативно учио.  Али, да се ја не мешам у божје и судбинске послове.
   Треба послушати мог потенцијалног водича, коме један млади Швеђанин каже „да они, у Риму, имају много лепше и веселије друштво. Зашто избегавам њихово? Зашто ме занима само Ибзен?“ (стр. 56.нав. дела)


(...)

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З

Хороскоп