(1)
Koliko današnji ljudi -
znaju o Hiperborejcima?
*
Najočiglednija razlika koja se vidi na prvi pogled je u tome što jeArktik more okruženo kopnom, a Antarktik kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarni krug, dok je Antarktik kontinent. Arktik je na Severnom polu, Antarktik na Južnom; prvi je na 700 km od najbližeg kopna, drugi na 1.300 km; prvi je na dva metra nadmorske visine, drugi na 2.835 metara; prvi 21. juna obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa, drugi istog dana obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa; prvi 21. decembra obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa, drugi 21. decembra obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa.
Na prvom ne postoji stub koji obeležava pol jer bi odlelujao posle nekoliko sat
Koliko današnji ljudi -
znaju o Hiperborejcima?
...Rimski pesnici, latinski klasici, svakako su nam, Slovenima, tudji?Zašto bi nam bili tudji? Ljudi su svud ljudi. Eto, ja, koji živim u Rimu, ja nisam mislima, ovde, nego čak na dalekom Severu. Još dalje, negde, u polarnim krajevima. U Hiperboreji. Pripremam o tom knjigu, ali i Vergilija čitam, baš zato. Pitao sam se: da li je Vergilije znao Arktik?Da li je znao za polarne krajeve, za ledena mora?Domaćin onda kaže, da Rimljani nisu mogli znati više od Crnoga mora i obala Crnog mora. Ja tvrdim da su znali dalje. Vergilije, na primer, laska caru Avgustu, da će, kad umre, sedeti medju bogovima. Pretvoriće se u boga okeana i pokoriće mu se čak u Tule. A Tule je, u ono vreme, označavalo, Fererska ostrva, ili Island, ili Grenland. Thule, piše, za Island, i na jednoj geografskoj karti koju imam. Iz godine 1581. Špicbergen još nije na toj karti. Na njegovom mestu piše: Ledeno more. Vergilije je, znao, da je tamo kraj sveta. Hiperboreja. (….)U svakom slučaju, pišući o Avgustu – meceni Vergilija - Svetonije, izričito, kaže: da su mu Skiti slali ambasadore.Pomislio sam, da su priče o Arktiku, o večnom ledu, o zavejanom Severu, u večnom snegu, morale biti poznate, u tom krugu literata i filosofa, koje je Avgust – a posle njega i Tiberije – bio zavoleo. (….)Stariji oficir ponovo izražava sumnju.I on smatra, da je ceo antički svet bio, samo oko Sredozemnog mora.Ne veruje da je Vergilije mogao išta čuti, o Slovenima.Još manje o Severnom polu.Ja onda tvrdim, da sam našao, u prvoj knjizi Vergilijevih „Georgika“, jasan dokaz, da je pesnik, znao, da se nebesa dele na dve sfere, od kojih za jednu kaže, izričito, da je to mračna zona sveta, koja se nalazi u večnom ledu.Kaže, latinski: glacie concretae!Za nebo kaže, da se uzdiže prema Skitiji, a spušta se prema Libiji!Severni pol je, kaže, iznad naših glava!(….)Sve je u vezi, kažem, i Skitija Slovena i pesnici Rima!Oficir se na to smeje i kaže da nisam jasan, u tom, ko su Hiperborejci?Ja kažem da priznajem, da je to teško reći. (….)Za Grke, Hiperborejci behu neka čudnovata, ali ljudska bića, koja žive u nekoj vanrednoj zemlji, iza Arktičkog leda.Pod večnim Suncem!U večnoj radosti!U večnoj sreći!Kći predsednika vlade, iz one male balkanske zemlje, kaže, na to, da su to razne reči, ludorije, snovi, gluposti, uobraženja!Da toga nema!Ni onaj mladji, manji, oficir, ne veruje da je Vergilije mogao nešto znati, o Hiperborejcima, to jest polarnim predelima. Hteo je prosto da laska Avgustu i da ga očara tim frazama.Ja onda kažem, da pesnik, izričito, kaže, da postoji ta veza medju narodima i zemljama. Dok u Italiji sviće zora – kaže pesnik – tamo počinje da sja, večernjača! Vetar nam, kaže, donosi oluj, iz Skitije!
Oluj skitski, kaže, izričito! Suhe oblake, iz kojih nema kiše. Sve nam, kaže Vergilije, dolazi iz tih severnih, zemalja, Hiperborejaca!…
Miloš Crnjanski: KOD HIPERBOREJACA I, Sabrana dela Miloša Crnjanskog, knj. Sedma, Beograd, 1966, str. 162-165
Možda onoliko koliko
je znao Vergilije? Možda, čak, ni toliko?
Pre skoro osamdeset godina - Crnjanski je, ne krije, opsednut Hiperborejom i Hiperborejcima. Znao je i pokazao da ljudi njegovog vremena - pa i taj krug ljudi sa kojim komunicira pred Drugi svetski rat u Rimu - ne zna ni koliko Vergilije o Hiperborejcima.
Koliko drugi srpski putopisci znaju o Severnjacima?
Koliko naš svet, uopšte, zna o Arktiku?* Antarktiku?*
Zar nije čudno da su prvo otkriveni Severna i Južna Amerika, Australija, pa potom Severni i Južni pol?
Da li Hiperboreja i Hiperborejci spadaju u - kako to kaže jedna od epzodnih junakinja Crnjanskove knjige - sferu ludorija, snova, gluposti, uobraženja?**
Kakvi su odgovori na ova pitanja? Da li su dati? I ko ih je dao?
______________________
Najočiglednija razlika koja se vidi na prvi pogled je u tome što jeArktik more okruženo kopnom, a Antarktik kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarni krug, dok je Antarktik kontinent. Arktik je na Severnom polu, Antarktik na Južnom; prvi je na 700 km od najbližeg kopna, drugi na 1.300 km; prvi je na dva metra nadmorske visine, drugi na 2.835 metara; prvi 21. juna obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa, drugi istog dana obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa; prvi 21. decembra obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa, drugi 21. decembra obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa.
Na prvom ne postoji stub koji obeležava pol jer bi odlelujao posle nekoliko sat