Нова акција "Заветина": ПАКЕТ књига 3 + 2 + поклон (јул- август - септембар 2016)

Акција: ПАКЕТ књига 3 + 2 + поклон   (јул- август - септембар 2015)

Псовка / Александар Лукић – Београд : Заветине:

ми, 2015 (Пожаревац : Ситограф РМ). – 82 стр. ; 21 cm. -

(Библиотека Мобаров. Поезија, Есеј, Проза ; књ. 1)

Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. 81-82.

ISBN 978-86-82255-13-0

COBISS.SR-ID 214720012

 У ову Лукићеву књигу  ушле су песме настале последњих година. Књига је  одштампана као прва у „Библиотеци МОБАРОВ“ – основној библиотеци „Заветина“ (посвећеној пре свега најугроженијим књижевним жанровима: поезији, есеју, неукалупљивој прози….) Књига је изашла из штампе после Спасовдана 2015. године у формату а5 на 86 стр. -  мек повез.  Цена (снижена у овој акцији) : 680,00 дин. 

Србија у дубоким водама  / Зоран М. Мандић - Београд : Заветине:

ми, 2015 (Пожаревац : Ситограф РМ). – 69 стр. ; 21 cm. -

(Библиотека Мобаров. Поезија, Есеј, Проза ; књ. 2)

Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. 67-69.

-  мек повез.  Цена (снижена у овој акцији) : 680,00 дин. 

ЛУКИЋ, Александар, 1957–

Велика испраћуша : у спомен маестру пер Пјетру / Александар Лукић - Београд : Мобаров институт : Заветине, 2011 (Пожаревац : Ситограф РМ). - 222 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Бездана уметност ; коло 1, књ. 2)

ISBN 978-86-82255-11-6

COBISS.SR-ID 186113292

  тврд повез. пластифиц. Папирно изд. 

   Видети и: Крај романа "ВЕЛИКА ИСПРАЋУША"    Оцена: Пред писцем је био тежак задатак. С једне стране, требало је избећи грубу ангажованост, а са друге, не допустити да роман „склизне“ у памфлет.(1) У таквим околностима, таленат је пресудан. Лукић је успео да превлада и један и други изазов. Следио је истину и није правио уступке. Из тога је проистекао и естетски квалитет.  (Препорука М. Милановић)[1] Сличан проблем решавао је и Достојевски пишући роман Зли дуси. Милосав Бабовић, Руска књижевност XIX века, Реализам, Научна књига, Београд 1971, 338. 

        Цена (снижена у овој акцији) : 620,00 дин. 

Антологије српске поезије 20. века / Мирослав Лукић

Мирослав Лукић:НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Антологија поезије 1938-2000. Друго прегледано и допуњено издање. – Заветине, Београд, 2000, 850 стр. Формат б4, корице пластифициране.

 Мирослав Лукић:НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Антологија поезије 1938-2000. Друго прегледано и допуњено издање. – Заветине, Београд, 2000, 850 стр. Формат б4, корице пластифициране.

То је ства­ра­ла­штво о ко­јем, са ста­но­ви­шта ан­то­ло­гиј­ског при­ка­зи­ва­ња, до овог ча­са ни­­је ство­ре­на по­у­зда­на умет­нич­ко-ак­си­о­ло­шка сли­ка. „Кла­сич­не ан­то­ло­ги­је“ са­вре­ме­не срп­­ске по­е­зи­је – та­кве су, јед­ним сво­јим де­лом, на при­мер ан­то­ло­ги­је Зо­ра­на Ми­ши­ћа и Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа – не са­мо што не до­се­жу до на­ших да­на, оне су, ако пра­вед­но про­су­ди­мо, за­сно­ва­не до из­ве­сног сте­пе­на и на кри­те­ри­ју­ми­ма ко­ји ни­су би­ли је­ди­но есте­тич­ки. Не­ка је то био дуг вре­ме­ну у ко­јем се, ре­ци­мо, дру­га­чи­је ни­је ни мо­гло по­сту­па­ти.
Лу­ки­ће­ва књи­га је у том по­гле­ду пот­пу­но рас­те­ре­ће­на. Ипак, ње­ну пред­ност не тре­ба тра­жи­ти у та­квом кљу­чу. Пра­ва вред­ност ове ан­то­ло­ги­је огле­да се у чи­ње­ни­ци да она пред­ста­вља сво­је­вр­сну то­тал­ну сли­ку, тач­ни­је – ана­то­ми­ју ли­те­рар­ног раз­до­бља на ко­је се од­но­си. Сем то­га, у пред­ста­ви ко­ју нам отва­ра Не­се­бич­ан му­зеј по­ја­вљу­ју се „ју­на­ци“ (не­ки од њих и као глав­на ли­ца) ко­је у ра­ни­јим ан­то­ло­ги­ја­ма ни­смо на­ла­зи­ли ни као „епи­зо­ди­сте“… Јован Пејчић
Цена 19 ЕУРА, тј. 2280 дин плус пошт. трошкови .

ЦД,Антологије српске поезије 20. века / Мирослав Лукић

Мирослав Лукић:НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Антологија поезије 1938-2000. Друго прегледано и допуњено издање. – Заветине, Београд, 2003, 850 стр. – Дигитално издање у свему адекватно штампаном. 5  Еур или  600,00 дин.

_________ Уз  ову акцијску куповину иде и поклон - три електронске књиге

*****

Aleksandar Lukić  In The Valley of Walls. – Zavetine, Beograd, 2006. – 68 str. CD

Translated by Radica B. L.

Original Edition

Aleksandar Lukic

U DOLINI ZIDOVA

CZKP, 2003

ISBN 86-7315-012-4

COBISS.SR-ID 108050956

              Цена  5 $ (динарска противредност)

******

TWISTED BRAIDS

A STORY FROM EXILE

BY

ALEKSANDAR LUKIć

TRANSLATED FROM SERBIAN

BY

RADICA B. L., WAT., CA

Edition Sectio Caesarea. Printing house Valtazar Prevales, Belgrade

for publisher Miroslav Lukić

11001 Belgrade Serdar Janka Vukotića 1/13 Serbia

    Prevod na engleski Lukićeve drame KRIVE KIKE, CD. 88 str. 

       Цена  4 $ (динарска противредност)

*******

Превод Лукићеве поеме „ЗА ЈОСИФА“, на француски.

POUR JOSEPH

ALEKSANDAR LUKIć

Traduit du serbe par Boris Lazić

Edition

Sectio Caesarea 4, Copyright 2008. Aleksandar Lukic Boris Lazic

Edicija ZAVETINE:Mi

  CD.  16 str.

        Цена  1,5 ЕУР (динарска противредност)

   =========================  НАПОМЕНА: Најновија издања из ове Акције: са назначеним поклоном,  шаљемо после уплате на ПосТнеТ  упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  Износ који треба уплатити  4860,00 дин.

Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво PostExpress, или уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ),  шаљем као тисковину због мањих трошкова слања.
Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

ОДЈЕК / Александар Лукић

Мрак долази свечан и заузима празна места,
горила одреда ломи кичму лепом доживљају
о представи данашњег дана. Облици губе смисао -
стврдњавају по неписаном рецепту у свеобухватну
неухватљиву коцку. До малопре песак вејач
постаје клоца хладног камена у друштву
црног монолита. Мрак мутан од рођења
сједињује неспојиво.

Не мари за прошлим даном. Минуће какав год био
попут локалног воза кроз тунел прокопан у стени.
Окамењен призор: улаз – излаз, из тунела -  белег
отворен на стрмини планине остаће на истом месту.

Сетни дечаче: како се зовеш?
Млад корачаш за одром мајке,
ношен брзином живота, црнпураст
и жалостан до гробља: гледај
како се мрак спушта.

Држи се пута поред кућа,
поред пустих дворишта,
иди и плачи. Окончај патњу.
Шупљине љубави крију се у тами.

До малочас свет бљештав и убрзан:
одступа. Поспане птице са грана,
брише талас мрачног мора са лица земље...

Залуд упиреш прст у таму. Мислиш:
Тамо је јаблан – чуј како шуми на ветру.
Гнездо голуждравих пилића у преврнутом береу
на дрвету прекопута - хајде, пилићи спавајте!
Кукасте свастике рачки багрема где радо слећу свраке,
да диригују реповима дугим: ко њима ноћас влада?

Знај, гробље животиња је на периферији села.
Стогови сена - друсне снаше сред ливаде
нужде по ноћи. Складишта леда укопаног
под брегом, пате полирана за реком; комади
леда беху донети као мртвачки бели ковчези
девојака на саоницама по снегу. До њих тестере,
секире за разбијање санти леда, празне дрвене
каце испуњене догмом тишине: дечаче,
разуми то стање ћутње, биће ти лакше.

Лето господње одмиче па одмиче,
ни прво ни последње – ноћас је мрачно
ко у рогу да се не види ништа. Тискају се
једни уз друге. Ах! Неко јекну?
Тихим гласом, јекну.
Слепи путник историје ношен матицом
дубоког вира гунђа. Мрак једе мрак.
Торњеви месног млина са белим шубарама
брашна на крову, куд се дедоше?

Човечанство пулсира прстеновима вулве у мраку
на станици стотинак метара ниже регионалног пута. Федер.
Дечаче мрак у Србији траје дуже од ноћи: сахрани мајку.

Човечанство, браћа твоја, збијена у круг
као стадо оваца пландује у обору крај чобана.
Не питај никог успут: какви то људи чекају воз
по невиделици?  Нису то људи, ни богови,
ни кукавице. Вечита оклевала ослушкују
да ли ће писак локомотиве објавити долазак
поноћног воза тачно на време.

Однекуд из Србије мрачна сила грува ка нама
као две гладне животиње кад насрну на лане.

Точкови композиције клапарају
по железничким шинама,
гвоздена пантљичара бруси челик,
бацајући око себе у страну варнице.

Сетни дечаче, како те зову укућани?
Сећаш ли се имена, да би се одазвао?
Ти се не плаши. Ти се никако не плаши!

Судњи тренутак долази: судар две локомотиве,
челом у чело, у пољу, чућеш чим одјекне.

       = из нових књига српских песника: Александар Лукић: ПСОВКА. - Заветине:ми, Београд, мај 2015.  - 

Повез : Брош.  Формат: А5,  стр. 82; 21 цм. , ISBN  978-86-82255-13-0 . ЦЕНА  720,00 дин. - Поруџбине се примају преко мобилног телефона +381 65 3006950 или емајл адресе  miroslav7275@gmail.com 

 

Слика из Шпаније. Песник са девојкама  фолпклорног ансамбла (2012)

КОСОВСКИ ДУГОВИ

Србија и даље отплаћује косовске дугове

Србија од 2001. редовно отплаћује кредите предузећа са Косова и Метохије наслеђене из времена СФРЈ, потврђено је „Политици” из Управе за јавни дуг Министарства. Према подацима Народне банке, Србија је преузела 858 милиона евра дуга Аутономне покрајине Косово и Метохија страним повериоцима као јавни дуг.

Како нам је речено у НБС, део јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на Косово и Метохију обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог века према Светској банци (ИБРД), Париском и Лондонском клубу поверилаца, Банци за развој Савета Европе (ЦЕБ), Европској инвестиционој банци (ЕИБ), Европском удружењу железница (Еурофима), Влади Кувајта, као и нерегулисани дуг према Влади Либије и клириншки дуг према бившој Чехословачкој.

У периоду од 2002. до 31. децембра 2014, Република Србија је отплатила део јавног спољног дуга који се односи на кориснике са територије КиМ, по основу главнице и камате, у укупном износу од око 547,95 милиона евра (по основу главнице – 154,76 и по основу камате – 393,19 милиона евра).

Према расположивим подацима Народне банке Србије, са стањем на дан 31. децембра 2014, део јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на обавезе дужника и корисника са територије КиМ, а који ће доспети у периоду од јануара 2015. до 2041. по основу главнице износи око 351,26 милиона евра.”

------------------------------------------------

Приштина одложила расправу о „Трепчи”

Вучић: По свим законима и по договору у Бриселу питање имовине на КиМ тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином

Дирекција комбината „Трепча” (Фото Г. Волф)

Скупштина Косова јуче није расправљала о случају „Трепча”, пошто је тај комбинат изузет у последњи час из Предлога закона о јавним предузећима, којим је Приштина намеравала да преузме „Трепчу”. Косовски премијер Иса Мустафа рекао је на седници скупштине да влада тражи да се не разматра случај „Трепче”, а то је образложио чињеницом, за коју је рекао да влади није била позната, да је „Трепча” дужна 1,4 милијарду евра.

Приштинска штампа у међувремену је пренела противречне информације, у покушају да објасни шта се збива после оштрог реаговања Владе Србије на вест о намери Приштине да, мимо дијалога у Бриселу, који ће се тек бавити темом имовине на Косову, преузме „Трепчу” претварајући је у јавно предузеће.

Пре него што је стигла вест да је Скупштина Косова јуче одустала од расправе о „Трепчи”, премијер Александар Вучић је новинарима изразио очекивање да ће гласање у косовској скупштини о предлогу закона о „Трепчи” бити одложено, а да Влада Србије на том проблему ради са међународном заједницом, за коју верује да је неутрална по том питању. Влада Србије је, према премијеровим речима, направила известан помак у решавању проблема „Трепче”, а по свим законима, али и по договору у Бриселу, питање имовине тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином.

– Наш захтев је да отворимо тему имовине, а не да нам она буде одузимана преко ноћи, да о томе ништа не знамо, да се правимо да ништа не видимо и да онда када све буде завршено неко каже „ајде сада отворите тему имовине”, када нам остану два мала комбината на северу – рекао је Вучић.

Министар привреде Жељко Сертић рекао је јуче да он нема дилеме ко је власник „Трепче”. Он је навео да је око 56 одсто капитала у власништву Фонда за развој Републике Србије, плус 22 одсто су различите компаније из Србије, као што су „Гоша”, Дунав осигурање, Југобанка у стечају, Београдска банка у стечају, „Термоелектро”...

– Само у та два пакета имамо 75–76 одсто власништва – казао је Сертић и прецизирао да су „то доказиве ствари које постоје у папирима”.

Он је додао да, поред тога, имамо 268 милиона евра пријављених потраживања „и њих смо са списковима и документацијом предали покрајинским институцијама”.

Процена је, чак, да су потраживања до 480 милиона евра, тако да било какав једнострани начин разговора о приватизацији „Трепче”, договора о реализацији пословних активности без наше стране није могућ, нагласио је Сертић и истакао да је одлука Приштине дошла изненада, без икаквих консултација са нашим представницима на политичком или техничком нивоу и да се „нада разуму” као крајњем решењу.

Косовска влада усвојила је 14. јануара Предлог измена и допуна Закона о јавним предузећима, који омогућава да комбинат „Трепча” пређе у власништво Косова, а Председништво покрајинског парламента одлучило је да се Предлог закона по хитном поступку уврсти у дневни ред јучерашњег заседања.

-------------------------------------------------------------------

Српска имовина на КиМ

Према подацима Републичког геодетског завода од децембра 2008. године, у катастарским евиденцијама земљишта на Косово у Метохији као државна својина, власништво Републике Србије, уписано је 319.256 хектара, односно 29 одсто укупног земљишта на КиМ, а као друштвена својина уписано је 157.666 хектара, односно 14 одсто укупног земљишта на КиМ. Укупна процењена државна вредност само непокретности на КиМ износила је 220 милиона евра.

Према подацима Републичке дирекције за имовину од 23. 10. 2003. године, Србија је за три деценије на КиМ уложила око 18 милијарди америчких долара. Привреда КиМ најбрже се развијала у периоду 1957–1979. године, када је ДП растао просечно по стопи од 6,8 одсто годишње. На крају тог периода ДП је био већи четири пута, вредност основних средстава девет пута, а број запослених повећан за око четири пута. У СФРЈ се после 1966. године издвајало 1,5-2 одсто ДП за развој недовољно развијених подручја, пре свега КиМ. У периоду од 1966–1990. године на подручју КиМ непосредно је усмерено 4,37 милијарди долара посредством Фонда федерације за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као вида тадашњег институционалног инвестирања. Процењује се да просечно учешће Србије у формирању ових средстава износи око 40 одсто, односно 1,75 милијарди долара.

Удео Фонда за развој Републике Србије у власништву предузећа са КиМ процењена је на око 200 милиона евра. Преко Зајма за препород Србије предузећа из Србије су осим обавезног, законом регулисаног, зајма путем непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширење материјалне базе Косова и Метохије.

Највећа јавна државна и друштвена предузећа из централне Србије у њеној јужној покрајини такође имају имовину велике вредности. Реч је о више од 1.350 објеката. Само ПТТ „Србија” поседује 130 објеката, ЖТП има 55 објеката–имовина железница у инфраструктури и возним средствима премашује 206 милиона евра, док је тржишна вредност вишеструко већа. Само имовина Електропривреде Србије процењује се на око три милијарде евра.

Јавно предузеће „Србијашуме”управљало је на КиМ са 335.050 хектара са укупном дрвном запремином од 22.792.012 метара кубних и укупним годишњим прирастом од 609.802 метра кубних и 55 објеката.
Ал. М.
објављено: у Политици 21.01.2015.

Прича о мајмунима

Прича о мајмунима*

Дакле:

Било је то једном када је негде у неко село дошао некакав странац.

Знао је да тамо живи на хиљаде мајмуна.

Сељанима понудио 10 долара за сваког мајмуна којег ухвате.

Сељани су са одушевљењем примили понуду странца и одмах кренули у лов.

Човјек је онда од њих откупио стотине мајмуна које су уловили, а кад се број мајмуна мало смањио сељаци су их престали ловити.

Странац је стога подигао своју понуду и сељанима понудио 20 долара за сваког мајмуна.

Сељани су без оклијевања поновном кренули у лов.

Број мајмуна још се смањио и људи поновно су се вратили ка пољопривреди.

Човјек је зато понуду повећана на 25 долара али с временом остало је врло мало мајмуна тако да је било готово немогуће наћи још којег.

Човјек је тада најавио нову понуду. За сваког мајмуна сељацима је понудио 50 долара. У исто вријеме он је морао због посла отпутовати и за куповину мајмуна овластио је свог помоћника.

Како шефа није било, сељацима је дао понуду помоћник: 

"Видите ли народе све ове мајмуне у кавезима које је прикупио мој шеф. Продајем вам их за 35 долара сваки а када се шеф врати у село, можете му их продати по 50 долара за сваког."

Сељани су се стварно организирали. Прикупили су све своје уштеде и откупили све мајмуне.

Никад више нису видели ни човека ни његовог помоћника, остало је само село сво пуно мајмуна.

Сада ћете можда боље разумети приче о деоницама, хипотекама и банкама којих задње године има све више; можда ће вам бити лакше разумети приче о узроцима глобалне финанцијске кризе, али сам сигуран да ће вам бити јасно да је то прича о МАЈМУНИМА.

____

* Ова прича кружи интернетом овим нашим вилајетом, бившим југословенским, тако је стигла и до "Заветина" уз помоћ Винка Шелоге.

ВРБЕ СЕ СУШЕ...

ВРБЕ СЕ СУШЕ...

Одрастао сам у близини, берући, као и моји преци, злато. Поседовали смо речно острво, не велико, ни десетак ари, на чијој  је северној страни био пешчан спруд са финим светлуцавим песком пуним  љуспица злата и пирита. На неколико корака од тога спруда  био је дубок вир, наша плажа…Ту се најинтезивније одвијао живот  првих мојих двадесет година…Више смо, као деца, волели дивне и дуге, незаборавне летње дане, пржења на врелом песку, роњења у зелене дубине вира и  ваљање у плитким глибовитим барама, у којима би вода  прокључала на високим летњим температурама, него злато.
Оно се лепило за наша тела, и ми смо га спирали са себе, као блато, прљавштину…
Имате ли утисак да ће те излетети, пред овим сликама које стоје пред вама отворене? Пазите, пазите!
Шума се обнавља на свој начин. Врбе се суше остаривши, али, гле, окружене су новом генерацијом стабала…
     = извор: Бела Тукадруз, КОГИТО КЛУБ, Унус мундус, Ниш, бр. 47/ 2014. - стр. 380-381

"РЕГИН" - пошаст?

Један од најсавршенијих досад виђених компјутерских вируса, назван „регин”, напада циљане мете и вероватно је настао у лабораторији неке западне обавештајне агенције. Стручњаци за сајбер безбедност кажу да је само неколицина земаља у стању да креира такав шпијунски алат. Локација инфицираних рачунара у Русији, Саудијској Арабији, Ирану, Авганистану, Пакистану, Индији и још десетак земаља, без иједне чланице „Алијансе петоро очију”, како називају обавештајни савез САД, Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, искључује макар у претпоставкама Русију и Кину, на које се обично упире прстом у оваквим ситуацијама.
„Верујем да ’регин’ не долази од дежурних криваца, Кине или Русије. Остају САД, Британија и Израел као могући кандидати”, каже за „Гардијан” Мико Хипонен, чија је фирма „Ф-секјур” посматрала вирус на серверу једног клијента у Северној Европи.
Ова претпоставка делује уверљиво и Кендиду Вуесту, истраживачу компаније „Симантек”.
„Док смо анализирали малвер, сложеност и софистицираност у нападима су били очигледни. Ставили бисмо га у категорију високо усавршених државних шпијунских кампања”, сматра Вуест.
„Регин” није направљен да краде интелектуалну својину нити да прави штету попут црва „стакснет” с којим га пореде. Креиран је да надзире релативно мали број мета. Вуест каже да је, откако се 2008. појавио, откривено само стотинак зараза широм света. На удару су владина тела, али и мале фирме, научници и појединци. Творци су посебно били заинтересовани за индустрију телекомуникација, што не чуди, јер сав саобраћај иде преко ових компанија.
Нападачи су користили уобичајене технике. Жртве су намамљене на лажне верзије сајтова које иначе користе, а вирус су инсталирали преко браузера или апликација. На једном зараженом компјутеру логови показују да је „регин” стигао преко „Јаху инстант месинџера”. Већина корисника интернета ипак не би требало да брине, јер је вирус коришћен у циљаним нападима, а не за масовно шпијунирање.
Амерички „Симантек” обелоданио је ово откриће у недељу, а јуче је своја сазнања о „регину” поделила и руска компанија „Касперски лаб”, која га је проучавала неколико година. Њихова студија је открила да то није само један злоћудни програм, већ платформа – софтверски пакет са вишеструким модулима способним да заразе мреже циљаних организација. Циљ је да прикупи поверљиве податке са заражених мрежа. Онај ко стоји иза ове платформе има веома добро развијену методу за контролу заражених мрежа. Стручњаци „Касперског” су посматрали неколико компромитованих организација једне земље, али само је једна од њих била програмирана да комуницира са командним и контролним сервером који се налазио у другој земљи. Међутим, све жртве у регији су биле повезане „пир то пир” мрежом и могле су да међусобно комуницирају. Тако су нападачи претворили компромитоване организације у велику, уједињену жртву и успевали да шаљу команде и краду информације кроз једну тачку улаза. Ова структура је омогућила актеру да скривено функционише годинама без изазивања сумње.
За сада је откривена једна од жртава. То је белгијски криптограф Жан Жак Кискате, који је ове године открио да је жртва малвера док је истраживао напад британске тајне службе на белгијског интернет провајдера, објавио је белгијски „Стандард”.
Ј. Ј. К.
------------------------------------------------------
Контрола мобилних телефона
„Регин” је прва позната платформа која поред „стандардних” шпијунских задатака може да надгледа џи-ес-ем мреже. Стручњаци „Касперског” кажу да су актери који стоје иза малвера преузели механизме који постоје у свакој џи-ес-ем мрежи како би представници закона могли да прате осумњичене. Тако су успели да контролишу мобилне телефоне у мрежи великог мобилног оператера и имали су приступ информацијама о томе које позиве обрађује одређени телефон, а могли су да преусмере позиве на друге телефоне и изврше друге нападе.
Током само једног месеца, у априлу 2008. године, нападачи су прикупили толику количину административних података да су могли да манипулишу џи-ес-ем мрежом једне државе са Средњег истока.

објављено: београдска Политика: 27.11.2014