Слике са Хелма.Пек -

Слике са Хелма.Пек -
ПоРтАл | СУРУТКА СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

среда, 21. јануар 2015.

КОСОВСКИ ДУГОВИ


Србија и даље отплаћује косовске дугове

Србија од 2001. редовно отплаћује кредите предузећа са Косова и Метохије наслеђене из времена СФРЈ, потврђено је „Политици” из Управе за јавни дуг Министарства. Према подацима Народне банке, Србија је преузела 858 милиона евра дуга Аутономне покрајине Косово и Метохија страним повериоцима као јавни дуг.

Како нам је речено у НБС, део јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на Косово и Метохију обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог века према Светској банци (ИБРД), Париском и Лондонском клубу поверилаца, Банци за развој Савета Европе (ЦЕБ), Европској инвестиционој банци (ЕИБ), Европском удружењу железница (Еурофима), Влади Кувајта, као и нерегулисани дуг према Влади Либије и клириншки дуг према бившој Чехословачкој.

У периоду од 2002. до 31. децембра 2014, Република Србија је отплатила део јавног спољног дуга који се односи на кориснике са територије КиМ, по основу главнице и камате, у укупном износу од око 547,95 милиона евра (по основу главнице – 154,76 и по основу камате – 393,19 милиона евра).

Према расположивим подацима Народне банке Србије, са стањем на дан 31. децембра 2014, део јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на обавезе дужника и корисника са територије КиМ, а који ће доспети у периоду од јануара 2015. до 2041. по основу главнице износи око 351,26 милиона евра.”

------------------------------------------------

Приштина одложила расправу о „Трепчи”

Вучић: По свим законима и по договору у Бриселу питање имовине на КиМ тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином

Дирекција комбината „Трепча” (Фото Г. Волф)

Скупштина Косова јуче није расправљала о случају „Трепча”, пошто је тај комбинат изузет у последњи час из Предлога закона о јавним предузећима, којим је Приштина намеравала да преузме „Трепчу”. Косовски премијер Иса Мустафа рекао је на седници скупштине да влада тражи да се не разматра случај „Трепче”, а то је образложио чињеницом, за коју је рекао да влади није била позната, да је „Трепча” дужна 1,4 милијарду евра.

Приштинска штампа у међувремену је пренела противречне информације, у покушају да објасни шта се збива после оштрог реаговања Владе Србије на вест о намери Приштине да, мимо дијалога у Бриселу, који ће се тек бавити темом имовине на Косову, преузме „Трепчу” претварајући је у јавно предузеће.

Пре него што је стигла вест да је Скупштина Косова јуче одустала од расправе о „Трепчи”, премијер Александар Вучић је новинарима изразио очекивање да ће гласање у косовској скупштини о предлогу закона о „Трепчи” бити одложено, а да Влада Србије на том проблему ради са међународном заједницом, за коју верује да је неутрална по том питању. Влада Србије је, према премијеровим речима, направила известан помак у решавању проблема „Трепче”, а по свим законима, али и по договору у Бриселу, питање имовине тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином.

– Наш захтев је да отворимо тему имовине, а не да нам она буде одузимана преко ноћи, да о томе ништа не знамо, да се правимо да ништа не видимо и да онда када све буде завршено неко каже „ајде сада отворите тему имовине”, када нам остану два мала комбината на северу – рекао је Вучић.

Министар привреде Жељко Сертић рекао је јуче да он нема дилеме ко је власник „Трепче”. Он је навео да је око 56 одсто капитала у власништву Фонда за развој Републике Србије, плус 22 одсто су различите компаније из Србије, као што су „Гоша”, Дунав осигурање, Југобанка у стечају, Београдска банка у стечају, „Термоелектро”...

– Само у та два пакета имамо 75–76 одсто власништва – казао је Сертић и прецизирао да су „то доказиве ствари које постоје у папирима”.

Он је додао да, поред тога, имамо 268 милиона евра пријављених потраживања „и њих смо са списковима и документацијом предали покрајинским институцијама”.

Процена је, чак, да су потраживања до 480 милиона евра, тако да било какав једнострани начин разговора о приватизацији „Трепче”, договора о реализацији пословних активности без наше стране није могућ, нагласио је Сертић и истакао да је одлука Приштине дошла изненада, без икаквих консултација са нашим представницима на политичком или техничком нивоу и да се „нада разуму” као крајњем решењу.

Косовска влада усвојила је 14. јануара Предлог измена и допуна Закона о јавним предузећима, који омогућава да комбинат „Трепча” пређе у власништво Косова, а Председништво покрајинског парламента одлучило је да се Предлог закона по хитном поступку уврсти у дневни ред јучерашњег заседања.

-------------------------------------------------------------------

Српска имовина на КиМ

Према подацима Републичког геодетског завода од децембра 2008. године, у катастарским евиденцијама земљишта на Косово у Метохији као државна својина, власништво Републике Србије, уписано је 319.256 хектара, односно 29 одсто укупног земљишта на КиМ, а као друштвена својина уписано је 157.666 хектара, односно 14 одсто укупног земљишта на КиМ. Укупна процењена државна вредност само непокретности на КиМ износила је 220 милиона евра.

Према подацима Републичке дирекције за имовину од 23. 10. 2003. године, Србија је за три деценије на КиМ уложила око 18 милијарди америчких долара. Привреда КиМ најбрже се развијала у периоду 1957–1979. године, када је ДП растао просечно по стопи од 6,8 одсто годишње. На крају тог периода ДП је био већи четири пута, вредност основних средстава девет пута, а број запослених повећан за око четири пута. У СФРЈ се после 1966. године издвајало 1,5-2 одсто ДП за развој недовољно развијених подручја, пре свега КиМ. У периоду од 1966–1990. године на подручју КиМ непосредно је усмерено 4,37 милијарди долара посредством Фонда федерације за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као вида тадашњег институционалног инвестирања. Процењује се да просечно учешће Србије у формирању ових средстава износи око 40 одсто, односно 1,75 милијарди долара.

Удео Фонда за развој Републике Србије у власништву предузећа са КиМ процењена је на око 200 милиона евра. Преко Зајма за препород Србије предузећа из Србије су осим обавезног, законом регулисаног, зајма путем непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширење материјалне базе Косова и Метохије.

Највећа јавна државна и друштвена предузећа из централне Србије у њеној јужној покрајини такође имају имовину велике вредности. Реч је о више од 1.350 објеката. Само ПТТ „Србија” поседује 130 објеката, ЖТП има 55 објеката–имовина железница у инфраструктури и возним средствима премашује 206 милиона евра, док је тржишна вредност вишеструко већа. Само имовина Електропривреде Србије процењује се на око три милијарде евра.

Јавно предузеће „Србијашуме”управљало је на КиМ са 335.050 хектара са укупном дрвном запремином од 22.792.012 метара кубних и укупним годишњим прирастом од 609.802 метра кубних и 55 објеката.
Ал. М.
објављено: у Политици 21.01.2015.

уторак, 30. децембар 2014.

Прича о мајмунима



Прича о мајмунима*


Дакле:
Било је то једном када је негде у неко село дошао некакав странац.
Знао је да тамо живи на хиљаде мајмуна.
Сељанима понудио 10 долара за сваког мајмуна којег ухвате.
Сељани су са одушевљењем примили понуду странца и одмах кренули у лов.
Човјек је онда од њих откупио стотине мајмуна које су уловили, а кад се број мајмуна мало смањио сељаци су их престали ловити.
Странац је стога подигао своју понуду и сељанима понудио 20 долара за сваког мајмуна.
Сељани су без оклијевања поновном кренули у лов.
Број мајмуна још се смањио и људи поновно су се вратили ка пољопривреди.
Човјек је зато понуду повећана на 25 долара али с временом остало је врло мало мајмуна тако да је било готово немогуће наћи још којег.
Човјек је тада најавио нову понуду. За сваког мајмуна сељацима је понудио 50 долара. У исто вријеме он је морао због посла отпутовати и за куповину мајмуна овластио је свог помоћника.
Како шефа није било, сељацима је дао понуду помоћник: 
"Видите ли народе све ове мајмуне у кавезима које је прикупио мој шеф. Продајем вам их за 35 долара сваки а када се шеф врати у село, можете му их продати по 50 долара за сваког."
Сељани су се стварно организирали. Прикупили су све своје уштеде и откупили све мајмуне.
Никад више нису видели ни човека ни његовог помоћника, остало је само село сво пуно мајмуна.
Сада ћете можда боље разумети приче о деоницама, хипотекама и банкама којих задње године има све више; можда ће вам бити лакше разумети приче о узроцима глобалне финанцијске кризе, али сам сигуран да ће вам бити јасно да је то прича о МАЈМУНИМА.

____
* Ова прича кружи интернетом овим нашим вилајетом, бившим југословенским, тако је стигла и до "Заветина" уз помоћ Винка Шелоге.

уторак, 23. децембар 2014.

ВРБЕ СЕ СУШЕ...



ВРБЕ СЕ СУШЕ...

Одрастао сам у близини, берући, као и моји преци, злато. Поседовали смо речно острво, не велико, ни десетак ари, на чијој  је северној страни био пешчан спруд са финим светлуцавим песком пуним  љуспица злата и пирита. На неколико корака од тога спруда  био је дубок вир, наша плажа…Ту се најинтезивније одвијао живот  првих мојих двадесет година…Више смо, као деца, волели дивне и дуге, незаборавне летње дане, пржења на врелом песку, роњења у зелене дубине вира и  ваљање у плитким глибовитим барама, у којима би вода  прокључала на високим летњим температурама, него злато.
Оно се лепило за наша тела, и ми смо га спирали са себе, као блато, прљавштину…
Имате ли утисак да ће те излетети, пред овим сликама које стоје пред вама отворене? Пазите, пазите!
Шума се обнавља на свој начин. Врбе се суше остаривши, али, гле, окружене су новом генерацијом стабала…
     = извор: Бела Тукадруз, КОГИТО КЛУБ, Унус мундус, Ниш, бр. 47/ 2014. - стр. 380-381

четвртак, 27. новембар 2014.

"РЕГИН" - пошаст?

Један од најсавршенијих досад виђених компјутерских вируса, назван „регин”, напада циљане мете и вероватно је настао у лабораторији неке западне обавештајне агенције. Стручњаци за сајбер безбедност кажу да је само неколицина земаља у стању да креира такав шпијунски алат. Локација инфицираних рачунара у Русији, Саудијској Арабији, Ирану, Авганистану, Пакистану, Индији и још десетак земаља, без иједне чланице „Алијансе петоро очију”, како називају обавештајни савез САД, Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, искључује макар у претпоставкама Русију и Кину, на које се обично упире прстом у оваквим ситуацијама.
„Верујем да ’регин’ не долази од дежурних криваца, Кине или Русије. Остају САД, Британија и Израел као могући кандидати”, каже за „Гардијан” Мико Хипонен, чија је фирма „Ф-секјур” посматрала вирус на серверу једног клијента у Северној Европи.
Ова претпоставка делује уверљиво и Кендиду Вуесту, истраживачу компаније „Симантек”.
„Док смо анализирали малвер, сложеност и софистицираност у нападима су били очигледни. Ставили бисмо га у категорију високо усавршених државних шпијунских кампања”, сматра Вуест.
„Регин” није направљен да краде интелектуалну својину нити да прави штету попут црва „стакснет” с којим га пореде. Креиран је да надзире релативно мали број мета. Вуест каже да је, откако се 2008. појавио, откривено само стотинак зараза широм света. На удару су владина тела, али и мале фирме, научници и појединци. Творци су посебно били заинтересовани за индустрију телекомуникација, што не чуди, јер сав саобраћај иде преко ових компанија.
Нападачи су користили уобичајене технике. Жртве су намамљене на лажне верзије сајтова које иначе користе, а вирус су инсталирали преко браузера или апликација. На једном зараженом компјутеру логови показују да је „регин” стигао преко „Јаху инстант месинџера”. Већина корисника интернета ипак не би требало да брине, јер је вирус коришћен у циљаним нападима, а не за масовно шпијунирање.
Амерички „Симантек” обелоданио је ово откриће у недељу, а јуче је своја сазнања о „регину” поделила и руска компанија „Касперски лаб”, која га је проучавала неколико година. Њихова студија је открила да то није само један злоћудни програм, већ платформа – софтверски пакет са вишеструким модулима способним да заразе мреже циљаних организација. Циљ је да прикупи поверљиве податке са заражених мрежа. Онај ко стоји иза ове платформе има веома добро развијену методу за контролу заражених мрежа. Стручњаци „Касперског” су посматрали неколико компромитованих организација једне земље, али само је једна од њих била програмирана да комуницира са командним и контролним сервером који се налазио у другој земљи. Међутим, све жртве у регији су биле повезане „пир то пир” мрежом и могле су да међусобно комуницирају. Тако су нападачи претворили компромитоване организације у велику, уједињену жртву и успевали да шаљу команде и краду информације кроз једну тачку улаза. Ова структура је омогућила актеру да скривено функционише годинама без изазивања сумње.
За сада је откривена једна од жртава. То је белгијски криптограф Жан Жак Кискате, који је ове године открио да је жртва малвера док је истраживао напад британске тајне службе на белгијског интернет провајдера, објавио је белгијски „Стандард”.
Ј. Ј. К.
------------------------------------------------------
Контрола мобилних телефона
„Регин” је прва позната платформа која поред „стандардних” шпијунских задатака може да надгледа џи-ес-ем мреже. Стручњаци „Касперског” кажу да су актери који стоје иза малвера преузели механизме који постоје у свакој џи-ес-ем мрежи како би представници закона могли да прате осумњичене. Тако су успели да контролишу мобилне телефоне у мрежи великог мобилног оператера и имали су приступ информацијама о томе које позиве обрађује одређени телефон, а могли су да преусмере позиве на друге телефоне и изврше друге нападе.
Током само једног месеца, у априлу 2008. године, нападачи су прикупили толику количину административних података да су могли да манипулишу џи-ес-ем мрежом једне државе са Средњег истока.
објављено: београдска Политика: 27.11.2014

петак, 27. јун 2014.

Lukasov muzej narativne umetnosti biće otvoren u Čikagu










ČIKAGO- Tvorac "Ratova zvezda" Džordž Lukas saopštio je da je odabrao Čikago kao grad u kome će otvoriti svoj dugo iščekivani muzej filmske memorabilije, prenose američki mediji.







San Francisko i Los Anđeles takođe su bili u konkurenciji za
grad-domaćin muzeja a Lukas je u pisanom saopštenju naveo da se nada da
će Lukasov muzej narativne umetnosti biti otvoren 2018.

Izbor
trećeg najvećeg grada u SAD je, piše AP, pomalo neočekivan imajući u
vidu bliske veze Lukasa sa Kalifornijom. On je rođen u Kaliforniji,
odsek za vizuelne efekte njegovog Lukasfilma nalazi se u San Francisku a
sedište Lukasfilma i Skajvoker saunda je preko puta Golden gejta.

U
muzeju će, kako je najavljeno, biti izložena Lukasova kolekcija slika
koja uključuje dela Normana Rokvela, Džona Teniela i Maksfilda Periša,
ilustradije i digitalna umetnička dela i predstaviće istoriju i
evoluciju

Lukasov muzej narativne umetnosti biće otvoren u Čikagu | Kultura | Novosti.rs

уторак, 15. април 2014.

Vampiri su među nama ...



On ima istančan njuh da na prvu loptu oseti "plen". A, stalno je
gladan. Čim namiriše žrtvu, kreće u napad. I, naravno - "ulov" mu je
zagarantovan. Iako dejstvuje po uvek istom principu i prepoznatljivog je
stila komunikacije, retko kada će ostati bez sveže krvi. On je -
energetski vampir, a vi, nadamo se, niste njegova žrtva. Jer, ukoliko
ste ikada bili na udaru jedne ovakve "krvopije", onda znate da je
bespomoćnost provalija u koju se survavate dok vam on opterećuje um,
crpe snagu ili truje telo.

Činjenica je da nas neki susreti, bez presedana, osakate i
uskrate za vedrinu. Posle razgovora sa nekim ljudima skače nam pritisak,
rađa se bol u grudima, muči nas razdražljivost. Ponekad se osećamo kao
da nas je "kamion pregazio", jer se neko igrao sa nama. Taj neko sada
vrca od energije, a mi smo ucveljeni i razoružani. Po kom mehanizmu se
odigrava ovaj "transfer", koji je psihološki profil energetskog vampira,
a kog su mentalnog kova njegove žrtve, tema je za stručnjake. Zato smo u
pomoć pozvali psihoterapeuta, dr Zorana Milivojevića, koji nam, odmah
na početku, rasvetljava značenje termina.

- Iako postoje razlozi zbog kojih je nastao, izraz "energetski vampir" je nesrećno
izabran - smatra Milivojević. - Ovu etiketu dobijaju ljudi koji nemaju
razvijen osećaj empatije, odnosno sposobnost da međuljudske situacije
sagledavaju iz aspekta druge osobe. Zato stalno traže pažnju, pričaju
samo o sebi i ne registruju suptilne signale kojima im sagovornici
poručuju da treba da promene temu, prekinu komunikaciju ili odu kući.

Osobe koje se hrane tuđom energijom stalno se žale na život, nikad nisu bez
problema, uvek im neko podmeće nogu, konstantno pričaju o svojim
bolestima... Istovremeno, ne slušaju druge, prekidaju ih u svakom
pokušaju da nešto kažu o sebi i lepim ili ružnim događajima iz svog
života. Njima nije potrebno rame za plakanje, iskrena podrška, topla
reč, nego - korpa za istresanje đubra. Neko na koga će preneti sve svoje
nezadovoljstvo, bez ikakvog reciprociteta. Kada opisuje ove tipove,
Milivojević jasno skicira osobe koje su veoma svesne svojih želja i
interesa, ali koje zato tendenciozno otpisuju potrebe i osećanja drugih.
A, kako to obično biva sa svim lošim stvarima, i ovih "profila" ima u
izobilju. Sreću se svuda, a najpogubniji su po članove svoje porodice
ili najbliže prijatelje.

- Egocentričnih ljudi koji nisu obzirni prema drugima, ima na svakom
koraku. Neki od njih su kao deca bili zanemareni, a neki sasvim suprotno
- razmaženi. Ono što ih povezuje jeste nedostatak osećaja za druge. Iz
njihove perspektive, ti drugi ulaze u komunikaciju i dobro se u njoj
osećaju. Zašto? Zato što im druga strana ne pokazuje da im ta vrsta
razgovora ne odgovara. I zato nastavljaju da komuniciraju, dok žrtve sve
više trpe, suzdržavaju se, usiljeno se smeškaju i mole boga da se ovaj
susret što pre okonča.

Naš sagovornik, međutim, naglašava da svako ima pravo da predloži način komunikacije koji mu odgovara. Na osobi koja se zatekla u ulozi žrtve, koja nema razvijenu sposobnost da
kaže "ne", jeste da prestane da bude "energetski zombi". Ona bi trebalo
da se suprotstavi, tako što će odnos definisati na svoj način.

-
Poznato je da su žrtve oni koji izbegavaju konflikte, umeju samo lepo
da se ponašaju i da trpe. Zato nije kriv energetski vampir jer neko ne
zna da se odbrani od nesenzibilnog sagovornika, koji u nedogled
nastavlja da govori o sebi i svojim doživljajima. Krivica je na onome ko
to dozvoljava i ko ne zna da se odbrani od onog ko mu "pije" energiju -
objašnjava psihoterapeut.

Osećaj iscrpljenosti posle razgovora
sa nekim, trebalo bi da nam bude jasan znak da tu nešto nije u redu.
Ako stavimo prst na čelo i dobro razmislimo, shvatićemo da preterano
ugađanje drugoj strani, na uštrb svojih potreba, nije normalno. Zašto
nekome dozvoliti da nas guši i opterećuje svojim životom, kao da nam je
malo svojih briga?! Milivojević kaže da je to zato što neki ljudi pate
od nedostatka veštine da se postave i zauzmu za sebe.

-
Osobi koja je žrtva nedostaje sposobnost da bude, kako se to u novije
vreme stručno govori, asertivna. Ona uvek izbegava direktniji konflikt i
ne zna da izgradi granice. Ako je ovaj hendikep ponela iz kuće, može da
ga reši razvijanjem socijalnih veština na našem Psihopolis institutu.
Važno je samo da uvidi svoj deo odgovornosti i odluči da li želi da i
dalje bude "zombi" ili da nauči da na kulturan način, iz pozicije
samopoštovanja i poštovanja drugog, definiše komunikacijski odnos. Svako
žrtvovanje i mučenje je nepotrebno - naglašava Milivojević. U
koliko god ozbiljan "ćorsokak" da zapadnemo dopuštajući energetskim
vampirima da nam zagorčavaju život, dobro je znati da ovo nije konačno
stanje. Od nas zavisi da li ćemo nastaviti da se vrtimo u tom krugu
pakla ili ćemo potražiti izlaz. Milivojević savetuje da je
najjednostavniji način da se pobrinemo za sebe odluka da sa nekim ko nas
davi ljubazno prekinemo komunikaciju. Poželjno je da mu damo i
izmišljeno objašnjenje.

KAD "AGRESOR" POSTANE ŽRTVA I
energetski vampir može postati žrtva, upozorava Milivojević. I
objašnjava: - On je žrtva demonizacije, jer se proglašava za vampira,
pa se u njemu ne vidi čovek. To je pozicija prezira. Demonizacija pomaže
osobi koja sebe vidi kao žrtvu da prekine kontakt sa vampirom, pri čemu
ne oseća krivicu. Jer, većina nas izbegava konflikte kako ne bismo
povredili osećanja drugih i tako se osećali krivim. A, kada su vampiri u
pitanju - krivice nema.
- Ako je u pitanju osoba s kojom se
često viđamo, jer živimo ili radimo zajedno, najbolje je napraviti
distancu i prorediti kontakte. Važno je zauzeti i jasan stav šta nam u
komunikaciji sa njom odgovara, a šta nam ne prija. Jer, veliki broj
ljudi koji dobije informaciju šta druge kod njega iritira, promeni
ponašanje. Ukoliko se to ne dogodi, onda nema druge, nego - sasvim se
distancirati - predlaže psihoterapeut.

Suština je, dakle, da ljudi koji nam kradu energiju, narušavaju mir, guše inspiraciju, potiru
želje i kvare sreću ne treba da budu u našoj blizini. Život je previše
kratak da bismo ga na njih trošili.


SOLARNI I LUNARNI TIPOVI

Prema
jednoj neformalnoj podeli, energetski vampiri mogu biti solarni ili
ekstrovertni i lunarni ili introvertni. Linija razgraničenja je njihova
energija. Tako su solarni tipovi žestoki i agresivni, egoisti i sadisti,
direktno napadaju i vređaju nas u lice. Njihovi "rivali" su lunarni
vampiri, koji važe za ledene glumce. Oni ne psuju, ne galame, neretko su
umiljati, ali se zato stalno žale, kukaju o uvek istim problemima,
uhode nas i dave glupim pričama. Za njih kažu da su mnogo opasniji.



Energetski vampiri su među nama | Priča o... | Novosti.rs

четвртак, 10. април 2014.

Podrška "Privatnog detektiva"



Komentar: privatni detektiv 09. april 2014. 17:04
#2910790
Samo napred. Podrzavam mere g. Vucica u svim
sferama. Ceneci svaciji trud, rad i skolsku spremu, kao i radno mesto
naravno... Mislim da bi trebao da limitira plate u javnom sektoru,
posebno u nekim preduzecima... Ne moze radnik da ima 20 - 40000 a
direktor 400-500 i vise hiljada, ili kafe kuvarica 70000... mislim da to
nije posteno... Barem dok se ne izvucemo iz krize, a posle kamo srece
da svi imamo bolje plate i bolje uslove za zivot...

===================

ODMAH po formiranju vlade pred ministrima će se naći nova uredba o
korišćenju službenih vozila u javnom sektoru, po kojoj će se njihov broj
sa sadašnjih 50.000 smanjiti na 25.000 - saznaju "Novosti".

Vučić ukida 25.000 službenih limuzina | Politika | Novosti.rs

четвртак, 20. фебруар 2014.

Пси раскомадали Лесковчанина, пронађен обезглављен


ЛЕСКОВАЦ – Беживотно тело Петра Цветковића (72) из Доње
Јајине код Лесковца пронађено је јутрос без главе, док његове комшије
сумњају да су га убили гладни пси које је из доброте чувао у дворишту
своје куће.


pas thecommentator 450x249 Гладни пси раскомадали Лесковчанина, пронађен обезглављен
Илустрација, фото: Тхецомментатор


Трагедија се десила у породичној кући у том селу, у коме је старац
живео сам. Стравичан призор открила је Петрова бивша супруга Мирјана
Велзмар на позив комшија.
- Тело сам пронашла у предсобљу , а главу касније у дворишту – прича
Мирјана, која је пре неколико дана стигла из Аустралије где се преудала и
где живи са њеним и Петровим синовима. Њу су комшије упозориле да се
нешто чудно дешава.
- Звали су ме синоћ и рекли да Петра нису видели у дворишту најмање три недеље – прича потресена жена.
Портпарол ПУ у Лесковцу Бобан Здравковић каже да је јутрос пријављена сумњива смрт, али да још није завршен увиђај.
Петар Цветковић је у Лесковцу познат по надимку Пера Куче. Био је
обучен као просјак и лесковачким улицама шетао са мноштвом паса. Бивша
супруга Мирјана каже да му је редовно слала новац из Аустралије, али да
га је овај трошио на алкохол.
Комшије иначе верују да је Петар Цветковић страдао од својих изгладнелих љубимаца.
     Извор: Блиц, Правда
Гладни пси раскомадали Лесковчанина, пронађен обезглављен - Правда