Ретки пронађу ретке: VASINGTON SUROVO KAZNJAVA SPANIJU: Ko nece da slusa, taj ostaje bez teri...

среда, 11. октобар 2017.

VASINGTON SUROVO KAZNJAVA SPANIJU: Ko nece da slusa, taj ostaje bez teri...

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

ПОЛУГОДИШЊА ПОЛАРНА НОЋ НА СЕВЕРУ

(...)Због Земљине револуције и нагнутости њене осе, у току године се мења количина топлоте коју добијају поједини делови Земљине површине. Са променом количине топлоте долази до смене годишњих доба. Годишња доба на северној полулопти супротна су добима на јужној полулопти. Сунчеви зраци два пута годишње падају под правим углом на екватор. Тада на Земљи влада равнодневица, кад обданица и ноћ једнако трају. Пролећна равнодневица је 21. марта на северној, а јесења на јужној полулопти. Јесења равнодневица је 23. септембра на северној, а пролећна на јужној полулопти. После равнодневице, ноћи на једној полулопти постају дуже од обданице, а на другој постају краће.Сунце највише обасјава северну полулопту 22. јуна. Тада Сунчеви зраци падају под правим углом на паралелу 23,5° која се назива северни повратник. Истог дана на северној полулопти почиње лето, а на јужној зима. Тај дан на северној полулопти називамо летња дугодневица, а на јужној зимска краткодневица. На Северном полу тада почиње полугодишњи поларни дан. Сунчеви зраци 22. децембра падају под правим углом на јужни повратник. Тада почиње лето на јужној, зима на северној полулопти. Обданица на јужној полулопти је најдужа тог дана, који представља летњу дугодневицу. На северној полулопти влада најдужа ноћ у години, што значи да је тамо зимска краткодневица. На самом Северном полу почиње полугодишња поларна ноћ.

Najstariji pomen hiperborejskog mita?

...

Aristej je u Metapontu bio štovan u vidu kulta jer je, kako se verovalo, sedam godina proveo s Apolonom, u zemlji Hiperborejaca.Evo tog basnoslovnog opisa, kojeg Herodot duguje Aristeju, pesniku danas izgubljenih Arimaspijskih pesama, a koji i danas privlači komentatore i tumače: „iza Isedonjana stanuju Arimaspi, ljudi s jednim okom (…) iza njih su orlovi, čuvari zlata, a još dalje od ovih, sve do morske obale, stanuju Hiperborejci”. (Upravo ovde, prema Plutarhu, sniva Kronos, bog Zlatnog doba.)

Aristejev opis sadrži jasno sećanje na Zlatno doba, na prvobitnost, na „prvu i najbolju od svih zemalja“, na Hiperboreju. Herodotova etimologija, međutim, kad je u pitanju ime „Arimaspi”, očigledno je pogrešna: ona predstavlja tipičan primer grčkog prevođenja i tumačenja imena po zvučnosti. Ali, „svetlost staroiranske leksike omogućava nam spoznaju ispravnog tumačenja imena `Arimaspi`; „Aryannaaspa“ = „Ariji koji vole konje” (Dragoš Kalajić: Uvod u arktičku teoriju Lokamanja Maharaj Tilaka).

Aristej je išao tragom Apolona, čime je zaslužio deifikaciju, kultno poštovanje. Za Apolona se verovalo da svake godine odlazi u Hiperoreju, na kočijama koje vuku labudovi. On više nije hteo da se vrati nazad i Grci su mogli da ga u svoju zemlju domame jedino pesmom. Prema Diodoru Sicilijskom, u Hiperboreji se nalazi i Apolonov hram, hram posvećen bogu Sunca. Drugim rečima, kult Apolona potiče iz Hiperboreje, odakle su ga u Grčku doneli drevni Ahajci.

Iz svoje otadžbine na krajnjem severu Hiperborejci su svake godine slali zavetne darove, od naroda do naroda, uvijene u pšeničnu slamu, od krajnjeg Severa evroazijskog kontinenta sve do ostrva Del na jugu. Zavetni darovi, uvijeni u pšeničnu slamu – to je znak večnosti vrednosti, tradicije koja se prenosi, od naroda do naroda, i od pokoljenja do pokoljenja. U znak sećanja na smrt hiperborejskih devojaka koje su te darove prvi put donele na Del, beleži Herodot, postoji običaj da „delske devojke i mladići seku svoju kosu; uoči svadbe odseku devojke sebi jedan pramen kose, obaviju ga oko vretena i stavljaju na grob… a svi momci sa Dela omotavaju pramen kose oko jedne zelene grančice i stavljaju ga na grob” ....

(....) више >>>>>>>

Веб сајтови "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" уз подршку GOOGLa

Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) Дељено са свима на светуНепрофитна електронска библиотека
Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) Дељено са свима на светуБиблиотека дигитализованих непрофитних издања ЗАВЕТИНА
Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ Дељено са свима на светуНаталијин и Миљанин перивој. Електронска библиотека превода и препева дела са српског језика на светске и са светских језика на српски
Алманах СУЗ Дељено са свима на светуСајт посвећен сећањима на великог српског математичара, музиканта и аласа - Михаила Петровића
АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Дељено са свима на светуЛЕПЕНЦИ.Загонетни кругови. Троуглови
СКРИВАЊЕ БОСИОКА Дељено са свима на светуВЛАШКЕ И ЦИГАНСКЕ ПЕСМЕ
ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију Дељено са свима на светуАлманах за живу традицију, књижевност, политику, вредновање и превредновање, и алхемију

Rudolf Štajner

UMRLI I ŽIVI

5.2.1918 god.

Za obično promatranje, čovek izmenjuje stanje svoje svesti po danu i po noći, svojim budnim stanjem i stanjem sna. Ali u stvari to je samo neki privid utoliko, što i po danu ima izvesnih duševnih poslova koji mu nisu ništa više svesni od samih njegovih snova ili baš i dubokog sna. Jer potpuno su nam svesni samo opažaji. Ovamo možemo računati i predstave, ali one već nisu u toj meri svesne. Kod mnogih ljudi se u svest predstava uvlači sanjalački element. Ali uglavnom može se reći: budni smo kada opažamo i kada nešto predstavljamo. (Tačnije u knjizi „Zagonetke duše“).

Stanje naših osećanja međutim slično je stanju snova. Razlika je samo u tome, što putem sećanja možemo o našim osećanjima da stvorimo predstave, pa nam se zato čini da smo budni i kada osećamo. U stvari, osećanja i nisu na neki drugi način u duši prisutna, nego snovi. Kada bi smo se mogli potpuno setiti svojih snova, bio bi odnos potpuno isti. To važi za: osećanja, afekte, štaviše u izvesnom smislu i za strasti. Nema čoveka koji bi mogao reći šta se to događa u duši kada on oseća. (...)

Važno je da sebi predstavimo: Čovek živi u svetu tako, što donekle spava i u budnom stanju; Samo opažanje sveta okolo nas i predstave naše doživljavamo budno sa našom svešću, a u to čovekovo proživljavanje položen je jedan svet u kojem naša osećanja i naša volja plivaju sa svojim impulsima; jedan svet koji je oko nas kao vazduh što je oko nas, ali koji nam nikako ne dopire u svest. Ko tako predstavlja čovečiji život, neće biti daleko od saznanja - poznavanja duhovnog sveta.

Sve to ima svoje važne posledice. Jer taj svet u kome se nalazimo za vreme sna i dok smo budni, a osećamo ili hoćemo, to je isti svet u kojem se nalaze takozvani mrtvi. Dakle, mi tada živimo zajedno sa umrlima.

Mi nismo dakle svojom realnošću odvojeni od umrlih, nego samo svojom svešću; Isto kao što smo u snu odeljeni od stolica i stvari što su oko nas, a mi ih ne opažamo, isto je to sa pogledom na mrtve, kada u budnom stanju nešto hoćemo i osećamo.

Dakle, mrtvi utiču na našu volju i osećanja –ne samo živi- jer su u jednom zajedničkom svetu sa nama, dok te duševne radnje obavljamo. Njihove snage, njihovi uticaji nisu propali, nego neprestano deluju na naša osećanja i volju............

odlomak iz "Trećeg poglavlja"

ЛеЗ 0012774

Мали, књижевни и други плаћени огласи

Доступни на веома посећеном "Сазвежђу З", или на појединим локацијама, широм Србије, Балкана и планете, по релативно популарним ценама. Јавите нам се да се договоримо...Образац за контакт је у дну странице.

Слике са Хелма.Пек -

Странице / сазвежђа / Заветине

Translate

Васељенске новине

Претражи овај блог

ПРИРОДНА УМЕТНОСТ И ОНА ДРУГА

среда, 11. октобар 2017.

VASINGTON SUROVO KAZNJAVA SPANIJU: Ko nece da slusa, taj ostaje bez teri...

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови

Изузетно популарне локације "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" уз подршку Blogger.com-a.

СЕВЕРЦИ препоручују

Оснивач, главни уредник

Translate

Сазвежђе З

Образац за контакт посетилаца и сарадника са ур.