Традиција прислушкивања
Традиција афера око прислушкивања код нас је дуга, а многе од њих пратио је и озбиљан политички обрачун онога за кога се тврдило да је био озвучен и оног ко је оптужен да је то наручио.
Томислав Николић: У јесен 2012. тврдио да је прислушкиван заједно са Александром Вучићем и да су он и тадашњи први потпредседник владе „упали у змијско гнездо међу људе који користе високе функције у многим службама да господаре животима”, закључујући да „тако у Србији не може да се живи”. Николић је крајем 2013. поновио тврдњу да га прислушкују.
Александар Вучић: Поводом вести да су он и Николић прислушкивани најавио је покретање опсежне истраге и упозорио да поједини тајкуни и криминалци желе да оборе владу, додајући да иза тог обрачуна стоји и Мирослав Мишковић.
Борис Тадић: Извештавано да је био озвучен док је његов ДС био у кохабитационој влади са ДСС-ом 2007. и 2008. године. Као могући наручиоци прислушкивања помињани су и сарадници Војислава Коштунице док су били на челу БИА.
Војислав Коштуница: После петооктобарских промена када је дошло до раскола у ДОС-у и сукоба на линији ДС–ДСС, Коштуница је са сарадницима наводно био мета прислушкивања које је организовао шеф Информативне службе владе Зорана Ђинђића, Владимир Беба Поповић.
Зоран Ђинђић: Премијер Србије је после 5.октобра 2000. помињан као мета прислушкивања у медијском рату између ДС-а и ДСС-а. Као организатор је навођен генерал Ацо Томић, бивши шеф војне безбедности.
Слободан Милошевић: Бившег председника Србије и СР Југославије прислушкивало је, како су преносили медији, више служби, међу којима су и амерички и хрватски обавештајци. То се најчешће дешавало док је боравио у Карађорђеву, а снимани су и његови приватни разговори с члановима породице који су касније и објављени.
Н. Б. објављено: 01.10.2015. у Политици
Нема коментара:
Постави коментар