„МОРАВСКА БИБЛИЈА“ ЗА ПОТОМСТВО

НОВА КЊИГА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА: „ДРЕВНА ПАМЕТАРНИЦА ЗЕМЉЕ И НАРОДА МОРАВЕ“

       „Ово је књига за потомство. „Моравска библија“ за садашње и нове генерације Срба Мораваца да не забораве своје порекло, своју величанствену праисторију и културу... А данас нам веле да је српска кућа „на сред пута“... Српска кућа није на сред пута, већ на сред нашег српског дворишта, где је у Прасрпско доба и постављена: у Лепенском Виру, у Винчи, на Бањици, у Супској, у Параћину, у Дреновцу, код Сталаћа, и дуж Јужне и Западне Мораве, на Јухору и на Великом Ветрену, у Рашевици, Својнову и широм Поморавља... И дуж свих река „Рајскога седморечја“, и око најлепших језера, и  поред морских обала и жала, планина и долина“, записао је у рецензији уредник овог издања Радомир Путник Алди, председник Удружења свесловенске учености у Београду, које је и издавач овог изузетног дела, јединственог у српској историографији, и са посебним значењем за овај наш моравски коридор у праисторији. Праисторијска Србија је, према  др Драгославу Срејовићу, два пута била у светској жижи: у време културе Лепенског вира и у време Винчанске цивилизације. А о томе имамо безброј доказа и у географском коридору Мораве, интегралном делу поменуте српске праисторијске цивилизације и културе.

      А паметарница је стара србска реч за давнину, повест или историју. Ни један народ на свету нема тако прикладан и мудар израз за своју прошлост као
српски народ. Према Димитријевићу, паметарница Моравске Србије, земље и народа Мораве, (а народ под именом Морава се спомиње у бројним праисторијским и античким документима), јесте нераздвојиви део опште српске паметарнице, јер на простору параћинско-јагодинске котлине и дуж тока Велике, Западне и Јужне  Мораве, живот древних Протосрба Мораваца се одвијао још у најстаријим периодима, о чему сведоче бројни налази и локалитети из свих цивилизацијских периода, праисторијски велегради или мегаполиси: Супска код Ћуприје, „Слатина“ код Параћина, Дреновац код Параћина, а на левој обали Велике Мораве: Рашевица и Својново, Ђерђелин код Бачине, јухорски град на Великом Ветрену...

       У најновијој Димитријевићевој књизи „Древна паметарница земље и народа Морава“, (а овај врсни познавалац (пра)историје до сада је објавио још три књиге сличне провинијенције: „Сакривена историја Срба“(2011), „Морава и Моравци планетарни феномен“(2013) и „Из историје Срба старе и нове ере“(2014.) читалац се може упознати са древним српским градом на Јухору, а аутор такође пише и о Тројан граду на Великој Морави, о култу цара и бога Тројана (кога не треба мешати са Трајаном), потом о култу бога Бака у околини Параћина, о праисторијском граду Ђерђелину и култу древног српског бога Ђурђа (кога не треба поистовећивати са  Светим Ђорђем)... Занимљиво је и штиво о српско-ромејском цару Јустинијану Првом, о бројним праисторијским локалитетима у општинама: Сталаћ, Ћићевац, Варварин, Параћин...  који се и поред свих материјалних доказа из дубоке српске праисторије, упорно прећуткују.

     „Устаљена је пракса савремених археолога и историчара, каже Димитријевић, да се  и најмањем налазу (новчићу, черпићу и сличном), случајно пронађеном на овом терену, а да није припадао древним Србима, пише на велико и на широко, само да би се забашурили бројни праисторијски докази српског порекла. Такође, вређају здрав разум сваког нормалног човека, а посебно познавалаца праве, истините српске историје – нечувене лажи „званичне историјске науке“ како су, наводно, сви други народи и племена овде постојали, становали, градили, рушили, пролазили и војевали, само Срба нигде није било... Желим да читаоцима, пре свега младим људима, покажем раскошну праисторијску културу и цивилизацију древних Срба Мораваца, који никада до краја, ни у најтежим животним и историјским условима, нису напуштали своју колевку - поддунавску Србију, Мораву и „Рајско седморечје“. Океан српског народа и расе у праисторији простирао се на три суседна континента, и на њима су Срби створили и  држали много држава и чак четири србска светска царства којима су владали цареви: Арије Србинда, Нино Белић, Сербо Макеридовић и Александар Велики Карановић“, тврди Мирослав Димитријевић, чије историографске књиге и студије објављују најпознатији издавачи из ове области: ИП „Пешић и синови“ , ИК „Мирослав“, Удружење свесловенске учености и Одбор за село Српске академије наука и уметности (чак 10 антропогеографских и историјских студија).

     „Ове истине ће доспети до јавности, али питање је када. Велики труд се улаже да се то што више одложи, али је неминовност... Данас се археолошка истраживања у Србији контролишу и на теоретском и на практичном нивоу, преко својеврсних „комесара“. Они настоје да нашу археологију што више провинцијализују, да археолошке културе нашег тла сведу на неке споредне појаве у прошлости Европе...  Газдама не одговара да Срби имају самосвест, да су своји на својему, одувек, да имају историјско право старо хиљадама година, да имају отаџбину, земљу отаца, а не домовину где случајно живе као неки други народи... Средином XX века, у стручној јав­ности појавио се појам for­bidden archeology (забрањена ар­хе­о­логија) који је означавао сва она истраживања потврђена новим научним методамa чији се ре­зул­та­ти нису уклапали у званичне ставове науке... . Ко зна опстаће; или као што је написао Свети Сава, ако знаш Законоправило, знаћеш ко си“, стоји у предговору ове „књиге за потомство“ цитат др Ђорђа Јанковића, чувеног српског археолога.                                               

     У закључку свог најновијег дела Димитријевић вели: „Срби данас имају велики проблем - како се изборити против але – антисрбизма. Како упокојити незаситу аждајкињу Србства, „чуму“ која односи децу некада највећег, најбројнијег, најразвијенијег, најпремоћнијег и најкултурнијег народа на свету, творца ове цивилизације – Срба, Серба, Србинда, Сарбана, Сорба, Сербха, Сарбата, Сардана, Сербина, Србаља, Србенда; потом  и децу народа: Морава, Морвана, Заморављана, Мархављана, Моравиас, Морувијана, Марувиа, Морављана, Мораваца, Помораваца... који поставише основне темеље данашње светске културе. А онда, пре једног века, опет један Велики Србин – Никола Тесла – осветли и просветли Планету Земљу. Унапреди човечанство. Науку и технику. Без његових изума, Свет би још увек чамио у тами. Дакле, Срби описменише, Срби освестише, Срби просветише, Срби осветлише, Срби унапредише овај свет... Ово је темељна србска цивилизација и култура“, каже на крају Мирослав Димитријевић.

Бајо Џаковић