Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

субота, 26. септембар 2015.

„МОРАВСКА БИБЛИЈА“ ЗА ПОТОМСТВО

НОВА КЊИГА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА: „ДРЕВНА ПАМЕТАРНИЦА ЗЕМЉЕ И НАРОДА МОРАВЕ“


       „Ово је књига за потомство. „Моравска библија“ за садашње и нове генерације Срба Мораваца да не забораве своје порекло, своју величанствену праисторију и културу... А данас нам веле да је српска кућа „на сред пута“... Српска кућа није на сред пута, већ на сред нашег српског дворишта, где је у Прасрпско доба и постављена: у Лепенском Виру, у Винчи, на Бањици, у Супској, у Параћину, у Дреновцу, код Сталаћа, и дуж Јужне и Западне Мораве, на Јухору и на Великом Ветрену, у Рашевици, Својнову и широм Поморавља... И дуж свих река „Рајскога седморечја“, и око најлепших језера, и  поред морских обала и жала, планина и долина“, записао је у рецензији уредник овог издања Радомир Путник Алди, председник Удружења свесловенске учености у Београду, које је и издавач овог изузетног дела, јединственог у српској историографији, и са посебним значењем за овај наш моравски коридор у праисторији. Праисторијска Србија је, према  др Драгославу Срејовићу, два пута била у светској жижи: у време културе Лепенског вира и у време Винчанске цивилизације. А о томе имамо безброј доказа и у географском коридору Мораве, интегралном делу поменуте српске праисторијске цивилизације и културе.
      А паметарница је стара србска реч за давнину, повест или историју. Ни један народ на свету нема тако прикладан и мудар израз за своју прошлост као
српски народ. Према Димитријевићу, паметарница Моравске Србије, земље и народа Мораве, (а народ под именом Морава се спомиње у бројним праисторијским и античким документима), јесте нераздвојиви део опште српске паметарнице, јер на простору параћинско-јагодинске котлине и дуж тока Велике, Западне и Јужне  Мораве, живот древних Протосрба Мораваца се одвијао још у најстаријим периодима, о чему сведоче бројни налази и локалитети из свих цивилизацијских периода, праисторијски велегради или мегаполиси: Супска код Ћуприје, „Слатина“ код Параћина, Дреновац код Параћина, а на левој обали Велике Мораве: Рашевица и Својново, Ђерђелин код Бачине, јухорски град на Великом Ветрену...
       У најновијој Димитријевићевој књизи „Древна паметарница земље и народа Морава“, (а овај врсни познавалац (пра)историје до сада је објавио још три књиге сличне провинијенције: „Сакривена историја Срба“(2011), „Морава и Моравци планетарни феномен“(2013) и „Из историје Срба старе и нове ере“(2014.) читалац се може упознати са древним српским градом на Јухору, а аутор такође пише и о Тројан граду на Великој Морави, о култу цара и бога Тројана (кога не треба мешати са Трајаном), потом о култу бога Бака у околини Параћина, о праисторијском граду Ђерђелину и култу древног српског бога Ђурђа (кога не треба поистовећивати са  Светим Ђорђем)... Занимљиво је и штиво о српско-ромејском цару Јустинијану Првом, о бројним праисторијским локалитетима у општинама: Сталаћ, Ћићевац, Варварин, Параћин...  који се и поред свих материјалних доказа из дубоке српске праисторије, упорно прећуткују.
     „Устаљена је пракса савремених археолога и историчара, каже Димитријевић, да се  и најмањем налазу (новчићу, черпићу и сличном), случајно пронађеном на овом терену, а да није припадао древним Србима, пише на велико и на широко, само да би се забашурили бројни праисторијски докази српског порекла. Такође, вређају здрав разум сваког нормалног човека, а посебно познавалаца праве, истините српске историје – нечувене лажи „званичне историјске науке“ како су, наводно, сви други народи и племена овде постојали, становали, градили, рушили, пролазили и војевали, само Срба нигде није било... Желим да читаоцима, пре свега младим људима, покажем раскошну праисторијску културу и цивилизацију древних Срба Мораваца, који никада до краја, ни у најтежим животним и историјским условима, нису напуштали своју колевку - поддунавску Србију, Мораву и „Рајско седморечје“. Океан српског народа и расе у праисторији простирао се на три суседна континента, и на њима су Срби створили и  држали много држава и чак четири србска светска царства којима су владали цареви: Арије Србинда, Нино Белић, Сербо Макеридовић и Александар Велики Карановић“, тврди Мирослав Димитријевић, чије историографске књиге и студије објављују најпознатији издавачи из ове области: ИП „Пешић и синови“ , ИК „Мирослав“, Удружење свесловенске учености и Одбор за село Српске академије наука и уметности (чак 10 антропогеографских и историјских студија).
     „Ове истине ће доспети до јавности, али питање је када. Велики труд се улаже да се то што више одложи, али је неминовност... Данас се археолошка истраживања у Србији контролишу и на теоретском и на практичном нивоу, преко својеврсних „комесара“. Они настоје да нашу археологију што више провинцијализују, да археолошке културе нашег тла сведу на неке споредне појаве у прошлости Европе...  Газдама не одговара да Срби имају самосвест, да су своји на својему, одувек, да имају историјско право старо хиљадама година, да имају отаџбину, земљу отаца, а не домовину где случајно живе као неки други народи... Средином XX века, у стручној јав­ности појавио се појам for­bidden archeology (забрањена ар­хе­о­логија) који је означавао сва она истраживања потврђена новим научним методамa чији се ре­зул­та­ти нису уклапали у званичне ставове науке... . Ко зна опстаће; или као што је написао Свети Сава, ако знаш Законоправило, знаћеш ко си“, стоји у предговору ове „књиге за потомство“ цитат др Ђорђа Јанковића, чувеног српског археолога.                                               

     У закључку свог најновијег дела Димитријевић вели: „Срби данас имају велики проблем - како се изборити против але – антисрбизма. Како упокојити незаситу аждајкињу Србства, „чуму“ која односи децу некада највећег, најбројнијег, најразвијенијег, најпремоћнијег и најкултурнијег народа на свету, творца ове цивилизације – Срба, Серба, Србинда, Сарбана, Сорба, Сербха, Сарбата, Сардана, Сербина, Србаља, Србенда; потом  и децу народа: Морава, Морвана, Заморављана, Мархављана, Моравиас, Морувијана, Марувиа, Морављана, Мораваца, Помораваца... који поставише основне темеље данашње светске културе. А онда, пре једног века, опет један Велики Србин – Никола Тесла – осветли и просветли Планету Земљу. Унапреди човечанство. Науку и технику. Без његових изума, Свет би још увек чамио у тами. Дакле, Срби описменише, Срби освестише, Срби просветише, Срби осветлише, Срби унапредише овај свет... Ово је темељна србска цивилизација и култура“, каже на крају Мирослав Димитријевић.
Бајо Џаковић

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З

Хороскоп