Слике са Хелма.Пек -

Слике са Хелма.Пек -
ПоРтАл | СУРУТКА СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

среда, 12. децембар 2012.

Tzv. Pošta snova / Pismo pravom Deda Mrazu

Belilski put, Zvižd, s-i Srbija, snimak Ivana Šišmana
Dugo sam verovala da postoji pošta snova. Danas mislim da pošta snova štrajkuje, ili da snovi više ne šalju pisma. Snovi ne pišu, ali oni žele da budu zapisani.
Odozgo, sa visine, iz svojih oblaka, čitaćete ove stranice. Obećavam Vam da ću biti pametna. Nije važno da l’ ste pravi ili lažni. Ja verujem u ono što imam - a imam jedan mali san. San, koji je moja stvarnost. Ovlašćujem samu sebe da vam govorim Ti“. Znam da Vi razumete sve, ali da Ti možeš da oprostiš vise.
Moj vragolasti mali prst, šaputao je mom uhu da bismo mogli da dobijemo Tvoje novosti povodom praznika. Moj mali prst se nikad ne vara. U koje drugo vreme bi mogao da se pojaviš? Ti tradicionalno prolaziš kroz dimnjake 24. decembra noću. Svi putevi su već osvetljeni, pa i ovi. Zima je uzela maha.
Znam da si darežljiv i da nosiš crveno odelo, da se ne urekne posao. E, pa, slušaj me dobro!... Ili, bolje rečeno, čitaj pažljivo!
Jednom detetu koje mi je reklo da je Deda Mraz vrlo ljubazan, i da ono veruje u njega odgovorila sam: „Da, on je vrlo ljubazan, i ja takođe u njega verujem“. Dugo sam verovala da je stvarno zaista stvarno, zatim da je stvarno zapravo lažno, a zatim da je lažno - lažno. Šta mari ova neizvesnost u kojoj se niko ne pronalazi?
Bez obzira da l’ si pravi ili lažan, Ti ćeš napraviti dobar posao. Svako treba da ima svog Deda Mraza. Dakle, ja ne popuštam.
Tog posebnog dana, želela bih jednostavno da čuješ sve molitve našeg sveta i da preneseš poruke svim dobrim bogovima neba i zemlje - da nam svi ujedinjeni, i barem jednom složni, prirede najveća čuda. Da se sva deca na svetu smeju bar jedan dan u godini, samo jedan dan... Čak ne ni dva, ni tri... Bilo bi previše zahtevati tako nešto. Ne, samo jedan dan! Ali neka bude isti dan za sve! Možda bi, posle toga, sama nestala iz rečnika ona strana koja sadrži reč „neprijatelj“, a ona strana koja sadrži reč „mir“, pretvorila bi se u anđeoska krila koja bi posetila svu decu sveta...
Znam, znam da bi ti to otežalo situaciju, zato što baš iznad reči „neprijatelj“, u rečniku nalazimo... „pokriti snegom“. Ali ja sanjarim, to je istina. Dobri bogovi zemlje nisu još istrgli tu ružnu stranu, verovatno da tebe ne bi naljutili. Hajde da se malo potrudimo! Možeš li da se odrekneš snega? Možeš li da dođeš bez njega? Deca bi te zbog toga zauvek volela!
Eto! Zapisala sam ovaj san koji ti šaljem preko novina, jer nemam Tvoju adresu.
Mali Deda Mraze
Kada budeš silazio sa neba
Zaboravi moju čizmicu,*)
Ali ne zaboravi moju želju:
Prenesi ovu poruku dobrim bogovima.
Zorica Sentic

______________________________

*) hvala gospodine Tino Rossi ...

четвртак, 8. новембар 2012.

Изабране песме на српском Виктора Широкова (1945)

    (препев Владмира Јагличића)


***
Часопис прочитао сам, где по беломе црним
водопроницљив течем, ватроупоран трним,
постадох неразликујућерастегнутсличангуми,
полетљиворастворан глувонем звук у шуми,
сплет гестова, погледа кососплетених атак,
чуднокружљив, пређашњим одресцима додатак;
у огледало завирих: остах ли хранљив, тазе,
и открих, тамо нису по белом црне фразе
штампане, ко пре, кусо, мрачно и неумело,
насупрот, ја прочитах: по црном све је бело.

Животе дуги, белкаст, супротљив, ко ће те схватити,
прођоше црни дани, већ нећеш их вратити;
што ли сам, ко перле, нижући бела слова кроз тмину,
преводећ Харта Крејна, мислећи о Бруклину,
"Бруклински мост" бубао - и уздуж и попреко;
то коб сам читаоца и дар песника стеко,
чудноприхватне ноћне лутрије добитак груби,
где поста све доступно лупежу и дангуби,
где сваки трен је расут драгоцен прах над висом:
прошлим данима махнух тим туђим часописом.

18. августа 2002.

* * *

Од цензуре више ни трунке,
сад испољише штедре намере:
заковали су шпијунке
и порушили бункере.

Повадили су крпе из уста,
шапате замени урлик глупана.
Побеђује, у релију, пуста
лаж, рекламним сапуном купана.

16. октобра 2002.

Сонет

70-дишњи Блејк, према јунацима
сопственим бива исувише строг;
непријатељски је њихов дијалог
и богаља је много међу њима.
О не, па како потез да нанесе
линија ведрих, и строфу да почне,
да младо лице - цвет за зене очне,
раскош нежности другима пренесе. -
Не, чак и Данте, сав сивкаст и пегав,
у скитањима лекцију научи;
да немилосно судбину измучи
док смрт не пружи азил, после бега.
не може бити друкчи стратег строг,
јер је геније и сам - један Бог.

20. новембар 2002.

        видети више: 


http://s1957.wordpress.com/2012/11/08/%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2/




 



субота, 7. јул 2012.

Балканските трговци со злато имаат свој Кум / Белатукадруз

Белатукадруз (алиас М. Лукић) јесен 2011. Снимак Ивана Лукића. Не може се користити без изричите дозволе аутора!! 





 НОВИ ПРЕВОДИ ПЕСАМА БЕЛАТУКАДРУЗА на македонски



...

*     *     *


Балканските трговци со злато имаат свој Кум
и Кумот има свои прикумчиња
и лулка од злато

А сиромашните не можат да купат
ни лулка од буково дрво
Сиромашните варат млади коприви
и мравји јајца
ги брстат првите развиени ливчиња
на гранките на буките

Нема веќе никого во шумите,
ниту разбојници, ниту ајдуци.

На шалтерот на банката службеникот
со очила со златна рамка
ладнокрвно
брои зелени банкноти

Тие се сега место злато

Само пчелите останале исти,
тие упорно летаат во шумата
и ги цицаат прашниците
одлично варат
и ги полнат шупливите стебла
со бесмртен слач.

                        (24 мај 1997)

Помакедончил:
                                                Ристо Василевски
видети више: 
Пооследњи снимак ових јабланова. Посечени су овог пролећа. Снимак Заветина