Слике са Хелма.Пек -

Слике са Хелма.Пек -
ПоРтАл | СУРУТКА СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

уторак, 20. октобар 2015.

Мистериозна паучина у Београду и другим градовима

СНИМАК мистериозних белих влакана на стубу на углу Шпанских бораца и Милутина Миланковића у Новом Београду изазвао је лавину коментара на друштевним мрежама. Иако необична, суграђанима и из других крајева града је позната ова појава још одраније, али готово да нема надлежних који се баве њеним пореклом.
Паучина већих размера, чији се дугачки краци лелујају на ветру са бандера, каблова и дрвећа не оставља суграђане равнодушним. Све чешће појављују се у различитим крајевима престонице, али пријаве скоро да не стижу до надлежних.
Тако и на наше питање упућено на више адреса, од Завода за јавно здравље, Завода за заштиту природе до Секретеријата и инспекције за заштиту животне средине, уместо одговора наишли само на чуђење.
Незванично, пријаве никада нису добијене, па тако нису обављене ни анализе о пореклу нити. Неки су тврдили да се можда ради о делу животињске врсте, иако се густина и структура влакана не могу поредити са обичном паучином.
Ова појава се најчешће повезивала са траговима који остављају авиони на небу. Међутим, не оним обичним, већ такозвани кемтрејлс, који се дуго задржавају на небу, чак у облику облака. Они, како тврде поједини теоретичари завере, у себи садрже опасне материје, намењене хемијској контроли броја становништва или пак ублажавања последица глобалног загревања. Неки упозоравају да их не треба ни додиривати, јер воде до тешких кожних обољења.
Било да је теорија завере или не, одговори за разјашњења феномена су потребни. Нарочито када је примамљив за "испитивање" оних највише радозналих - деце.
ВИДЕЛИ АВИОНЕ И ЧУДНЕ ОБЛАКЕ
У КОМЕНТАРИМА на друштвеним мрежама, многи суграђани тврде да је небо било скроз ишарано траговима авиона. Поједини су пак направили импозантне фотографије заласка сунца са чудноватим облацима. Да ли је са њима стигла киша влакана, питање је.
ХЕРЦЕГОВИНА, ФРАНЦУСКА...
БЕЛУ мрежу на пољима видели су мештани Конавоског поља, Мостарског блата у Босни и Херцеговини. У Србији, наводно је "паучина" забележена и у Лозници, али страх од необичне појаве протресао је и југ Француске, када су пре две године почела да падају влакна са неба.


ВИДЕО: Нико не зна одакле 'паучина' на Новом Београду, мистериозна влакна и у другим градовима! | Београд | Novosti.rs

субота, 10. октобар 2015.

PARIZ OD STALNOG DOPISNIKA

Istinska priča u tuđem povezu 
MIKAEL se probudio rano, iako, u principu, voli da razvlači jutro. Popio je produženu kafu bez doručka i lagano se uputo ka redakciji svog lista, pešice, bez automobila, koji već odavno ne vozi, još od razvoda. Prvih nekoliko sati za pretrpanim radnim stolom sporo su proticali. A onda je usledio telefonski poziv koji je sve promenio u životu ovog briljatnog sredovečnog novinara ekonomske rubrike. Dobio je trag koji ga je iz njegovog Stohkolma odveo do špijunske afere u Merilendu. Sve, zamalo, da ga košta glave, u zapletu intrige koju mu je zamesila vešta hakerka. Snagu da izdrži dala mu je njegova gotovo dvadeset godina mlađa ljubavnica, koleginica iz revije, koja s njim održava strasnu vezu uz prećutni pristanak muža.
Mikaelov život je krajnje zanimljiv. Nikada ne zna kuda će da ga odvedu paralelne linije iz dramaturškog zapleta njegove svakodnevice. Preskoci u filmu su spektakularni, promene brze i neočekivane.
Već sledećeg jutra, našao se u Parizu. Rana jesen je sipala zlato kroz krošnje bulevarskog drvoreda dok su njegovi koraci uranjali u meku prostirku trotoara Grada svetlosti. Idiličnu razglednicu upotpunjavali su mirisi svežeg peciva. Stajala je pred vitrinom. Primetio je njen pogled, zastao i zapodenuo razgovor, prisećajući se neobičnog susreta s tamnoputom lepoticom samo sat ranije, na klupi, u parku raspuklom u crvenim tonovima japanskog javora. Obično stidljiv i nespretan u odnosu s ženama, najednom se našao u krajnje nesvakidašnjoj situaciji da može da bira. Sam je sebi ličio na animaciju iz svemogućeg stripa.
Nešto kasnije, iz sentimentalne biosfere prešao je na unutrašnju mirkofloru. Sedeo je za stolom u poznatom restoranu i lagano prčkao po iznutricama u tanjiru, razmišljajući o sopstvenom stomaku, ružičastom veluru creva, svemu onom što prođe kroz organizam i uticaju hrane na dobre vibracije, nervni sistem i mentalno zdravlje. Svoja zapažanja prenosio je u beležnicu u vidu šarmantnih ilustracija i anatomskih karikatura.
Sledećeg dana, počele su da ga opsedaju morbidne slike ritualnih ubistava i prokletstava totema, začaranih fetiša i crne magije, prožeti srceparajućim urlicima fantoma iz dubine afričkih verovanja. Sve je postajalo tamnije. Počinjala je nova etapa slična vremenu preživelih posle strašnog rata. Novi dani nisu ni nalik prosperitetu, a šaputanja postaju nepodnošljivi krici. Bila je to istinita priča, s nemogućom ljubavi, u vatrenoj noći, s pedeset nijansi sive. Hoće li 2084. godine, zaista, konačno nastupiti smak sveta?

Mikael je sasvim običan Francuz koji iskreno veruje da dobra knjiga može u potpunosti da promeni život, koji pročita najmanje petnaestak naslova godišnje i na svako duže putovanje ponese po nekoliko, u tom trenutku najčitanijih izdanja. Tako stalno živi zanimljive tuđe živote, umesto svog, prosečnog


Istinska priča u tuđem povezu | Dijaspora | Novosti.rs

петак, 9. октобар 2015.

"...propustila sam da na kraju knjige napišem jednu rečenicu koje sam se setila kasnije. To je jedna Sartrova rečenica i ona glasi: 'Da li su mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste, onda jesu.'


(.........................................)

TEŠKO MI JE PALO PONAŠANjE BLISKIH DRUGOVA
Telefonsko obraćanje profesorke Mire Marković iz Moskve učesnicima promocije

OKUPLjENIMA u beogradskom Medija centru, telefonom se obratila i profesorka Mira Marković, autorka knjige "Ovako je to bilo", u izdanju Kompanije "Novosti".
Ekskluzivno prenosimo njeno obraćanje građanima Srbije:
"Moja knjiga je biografija vremena u kome su se našle moja zemlja i moja porodica. Ja sam o tom vremenu pisala dok je trajalo, preko dvadeset godina. Odredila sam se prema događajima dok su bili u toku i davala sam ocene i prognoze. I nagoveštavala sam onda, da će se kad nevreme nad našim delom sveta prođe, pojaviti mnogo pisaca o tom nevremenu koji će ga tumačiti sa bezbedne istorijske daljine.
I eto, tako se i dogodilo.
Pročitala sam mnogo takvih tekstova ovih godina.
Njima dominiraju dva pristupa kada se radi o tekstovima političkih ljudi i Slobodanovih saradnika. Jedni minimiziraju svoju ulogu u politici iz devedesetih godina, naročito kada se radi o događajima prema kojima postoktobarska javnost u Srbiji i deo svetske javnosti imaju negativne ocene. Oni o tim događajima tobože malo znaju, a u vezi onoga što znaju još onda su navodno upućivali na negativni ishod. Takvim svojim pristupom oni se nude postoktobarskoj politici.
Drugi su se ponašali obratno i hipertrofiraju svoju ulogu u tom vremenu, naročito u onim događajima koji su dobili podršku istorije prema kojima pozitivan odnos ipak niko nije mogao da izbegne. Oni bi u stvari da se okite bar jednim listom sa lovorovog venca koji pripada mrtvom pobedniku.
Meni je nekako naročito teško palo nastojanje nekih bliskih drugova koji su ostali bliski, koji svoje sopstveno mišljenje o političkim i nacionalnim temama pripisuju Slobodanu.
Oni veruju da to čine u najboljoj nameri, da tako emituju sliku o njemu koja će se dopasti javnosti.
Ali to je ipak nemoralno, nije na svom mestu. Slobodan je u Hagu naslutio da će se to događati i nekoliko puta mi je rekao: 'Kad sad ovako izmišljaju, šta će tek izmišljati kad ne budem živ?!' Zato je jednom prilikom na sudu kazao: 'Niko nema prava da u moje ime iznosi svoje stavove. Svoje stavove iznosim sam i javno.'
Ne pominjem ovom prilikom okean poluistina i neistina bez obzira sa koje strane dolaze. One su u zoni koja je čast smestila u anahronizam.
I, eto, propustila sam da na kraju knjige napišem jednu rečenicu koje sam se setila kasnije. To je jedna Sartrova rečenica i ona glasi: 'Da li su mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste, onda jesu.'
A ja ipak dodajem: Možda neće ostati isti, možda će ipak biti bolji. Takav ishod proizlazi iz prirode homo sapiensa. Priroda homosapiensa je oslonac svakog, i mog istorijskog optimizma.
I, pozdravite Srbiju."
DS: I KNjIŽARE SHVATILE PORUKU
DEMOKRATSKA stranka saopštila je juče da svakog ko se usudi da misli drugačije i svakog ko jasno pokazuje neslaganje sa vlasti čeka "odmazda". Demokrate navode da činjenica da se u knjižarama i kioscima prodaju knjige Mirjane Marković, Milorada Ulemeka Legije i drugih sličnih ličnosti, a da su gotovo sve knjižare odbile da prodaju knjigu Slaviše Lekića "Svaka čast Vučiću", govori više o stanju u društvu od bilo koje kritike, analize ili novinskog članka.
- Očigledno je poruka koju SNS šalje već tri i po godine primljena i u našim knjižarama - svako ko se usudi da misli drugačije, svako ko svoje mišljenje i neslaganje jasno pokazuje, može računati na to da će ga stići odmazda režima - kažu demokrate.
           Видети више: Други угао истине

недеља, 4. октобар 2015.

Председник Русије у Београд доноси "злато" Карађорђевића!


ПУТИН ВРАЋА СРБИЈИ БЛАГО: Председник Русије у Београд доноси "злато" Карађорђевића!

Председник Русије приликом посете Београду, донеће српске иконе и благо које је до сада чувано у руским манастирима, за које се верује да припада династији Карађорђевић


Један од најмоћнијих политичара света у Конаку кнеза Милоша отвориће и изложбу посвећену руско-српским односима “Руско-српски световни и духовни односи од 14. до 19. века“, преноси Курир. 
Шеф Кремља у Београд долази на прославу 70 година од ослобођења Београда од фашизма, а том приликом присуствоваће и велелепној војној паради.

Како најављује министар одбране Братислав Гашић, војни дефиле највероватније ће увеличати и светски позната руска акробатска летећа група Стрижи (ласте), која лети авионима „миг 29“.
– Волео бих да као гост дође група Стрижи, то би било феноменално да се види уз све оно што ће приказати и српски пилоти, који су такође врхунски обучени. Осим њих, нико неће доћи, јер је то војна парада Војске Србије – каже Гашић и додаје да ће укупно парадирати 3.000 војника.
– Задње ће бити оно што смо у претходном периоду освојили од нових ствари, опреме, попут беспилотних летелица, ракетни системи, све оно што можемо да прикажемо ми ћемо приказати – каже Гашић.
(Телеграф.рс / Тањуг)


петак, 2. октобар 2015.

'Њујорк тајмс': Асад и Асма у комшилуку Мире Марковић?

Ако Русија попусти наговорима Запада у комшилук Мире Марковић, у градићу Барвиха крај Москве, могао би да се досели и сиријски председник Асад са супругом
Ако би западне силе успеле да изрвше притисак на Русију да понуди азил сирисјком председнику Башару ал Асаду могло би да се деси да породица Асад започне живот у егзилу у месту у коме данас живи и Мира Марковић, пише "Нјујорк тајмс".
Руски градић Барвиха, смештен у боровој шуми недалеко од Москве, идиличан и миран у ове зимске дане, познат је по томе што је пружио уточиште неколицини збачених диктатора или чланова њихових породица, међу којима је бивши председник Киргистана Аскар Акајев, али и удовица и син Слободана Милосевића, бившег српског председника оптуженог за ратне злочине који је преминуо 2006. године.
Нјегов брат Борислав Милошевић казао је да чланови породице Милошевић који су се настанили у Барвихи несметано ту живе од када су сукоби у бившој Југославији нестали из вести.
МИЛОШЕВИЋИМира и Марко живе овде у својим вилама. "Лјуди из Србије долазе у посету", навео је Борислав Милошевић у телефонском разговору са новинарима "Нјујорк тајмса" описујући живот Мире Марковић током деветогодишњег егзила као потпуно "нормалан и обичан".
Она има пријатеље све време", казао је он и додао да јој искуство у овом граду, са децом и унучадима у близини, не пада тешко, нити се осећа изоловано.
Према његовим речима, прихватање Башара ал Ашада, Асме и њихове деце нарочито, био би "хумани гест".
Мира Марковић сада саставља књигу о интервјуима свог супруга, а син Марко је ожењен Рускињом са којом има ћерку, наводи "Нјујорк тајмс".
Мира Марковић је одбила молбу новинара њујоршког листа да је посети и направи интервју са њом.
"Руси имају искуства са извлачењем државника у последњи час", рекао је Марк Н. Кац, професор политичких наука на Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији. "Можда покушавају да дају сигнал Асаду да постоји понуда, али маневар за такву могућност неће дуго трајати".
Дипломате Русије, која се сматра најважнијим Асадовим савезником, негирају да разматрају могућности да му пруже уточиште као корак напред ка решењу сукоба.
Прошле недеље је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да Русија чак не жели ни да посредује у тражењу азила за Асада код неке "треће" земље.
"Неке земље у региону су нам се обратиле и предложиле да кажемо Асаду да су спремне да помогну. Ако они желе да дају Асаду неке гаранције, само нека изволе", рекао је он.
У Барвихи су дом нашли, углавном, новопечени руски богаташи чије су виле заштићене огромним зиводима са видео-надзором.
У недавно отвореном великом шопинг центру налазе се радње "Гучи", "Ралф Лорен", "Долче и Габана" које би, како "Нјујорк тајмс" пише, могле посебно да занимају Асадову жену Асму која је позната по томе да воли да прати моду.
Репутација Москве као града који нуди добродошлицу збаченим аутократама порасла је 2004. године када је њен тадашњи градоначелник Јуриј Лушков својим приватним авионом помогао Аслану Абашидзеу, сепаратистичком лидеру грузијске области Аджарија који такође данас наводно живи у Барвихи, наводи "Нјујорк тајмс".
НЕМА УТОЧИШТА ЗА СВЕ
Међутим, Русија није пружила уточиште свима који су затражили азил. Пошто је изгубио власт у источној Немачкој, Ерих Хонекер је са супругом Маргот, познатом као "пурпурна вештица" због љубичасте боје косе и подршке репресивној политици, побегао у Москву из совјетске базе у Немачкој.
Сместили су се у чилеанску амбасаду, али тадашњи руски председник Борис Јељцин их је вратио у Немачку, подсећа "Нјујорк тајмс".
Лидер Радничке партије Курдистана Абдулах Оджалан побегао је 1998. године из Сирије у Москву, али су га Руси одбили и послали авионом у Африку где је ухапшен, а Турци га и данас држе у затвору на једном острву.

'Нјујорк тајмс': Асад и Асма у комшилуку Мире Марковић? | Свет | Novosti.rs

четвртак, 1. октобар 2015.

Традиција прислушкивања - још један нови шпијунско-политички рат у Србији

Традиција прислушкивања
Традиција афера око прислушкивања код нас је дуга, а многе од њих пратио је и озбиљан политички обрачун онога за кога се тврдило да је био озвучен и оног ко је оптужен да је то наручио.
Томислав Николић: У јесен 2012. тврдио да је прислушкиван заједно са Александром Вучићем и да су он и тадашњи први потпредседник владе „упали у змијско гнездо међу људе који користе високе функције у многим службама да господаре животима”, закључујући да „тако у Србији не може да се живи”. Николић је крајем 2013. поновио тврдњу да га прислушкују.
Александар Вучић: Поводом вести да су он и Николић прислушкивани најавио је покретање опсежне истраге и упозорио да поједини тајкуни и криминалци желе да оборе владу, додајући да иза тог обрачуна стоји и Мирослав Мишковић.
Борис Тадић: Извештавано да је био озвучен док је његов ДС био у кохабитационој влади са ДСС-ом 2007. и 2008. године. Као могући наручиоци прислушкивања помињани су и сарадници Војислава Коштунице док су били на челу БИА.
Војислав Коштуница: После петооктобарских промена када је дошло до раскола у ДОС-у и сукоба на линији ДС–ДСС, Коштуница је са сарадницима наводно био мета прислушкивања које је организовао шеф Информативне службе владе Зорана Ђинђића, Владимир Беба Поповић.
Зоран Ђинђић: Премијер Србије је после 5.октобра 2000. помињан као мета прислушкивања у медијском рату између ДС-а и ДСС-а. Као организатор је навођен генерал Ацо Томић, бивши шеф војне безбедности.
Слободан Милошевић: Бившег председника Србије и СР Југославије прислушкивало је, како су преносили медији, више служби, међу којима су и амерички и хрватски обавештајци. То се најчешће дешавало док је боравио у Карађорђеву, а снимани су и његови приватни разговори с члановима породице који су касније и објављени.
Н. Б.  објављено: 01.10.2015. у Политици