СРОДНЕ ВЕСТИ

          Ако би западне силе успеле да изрвше притисак на Русију да понуди азил сирисјком председнику Башару ал Асаду могло би да се деси да породица Асад започне живот у егзилу у месту у коме данас живи и Мира Марковић, пише "Нјујорк тајмс".
          Руски градић Барвиха, смештен у боровој шуми недалеко од Москве, идиличан и миран у ове зимске дане, познат је по томе што је пружио уточиште неколицини збачених диктатора или чланова њихових породица, међу којима је бивши председник Киргистана Аскар Акајев, али и удовица и син Слободана Милосевића, бившег српског председника оптуженог за ратне злочине који је преминуо 2006. године.
          Нјегов брат Борислав Милошевић казао је да чланови породице Милошевић који су се настанили у Барвихи несметано ту живе од када су сукоби у бившој Југославији нестали из вести.
          МИЛОШЕВИЋИМира и Марко живе овде у својим вилама. "Лјуди из Србије долазе у посету", навео је Борислав Милошевић у телефонском разговору са новинарима "Нјујорк тајмса" описујући живот Мире Марковић током деветогодишњег егзила као потпуно "нормалан и обичан".
          Она има пријатеље све време", казао је он и додао да јој искуство у овом граду, са децом и унучадима у близини, не пада тешко, нити се осећа изоловано.
          Према његовим речима, прихватање Башара ал Ашада, Асме и њихове деце нарочито, био би "хумани гест".
          Мира Марковић сада саставља књигу о интервјуима свог супруга, а син Марко је ожењен Рускињом са којом има ћерку, наводи "Нјујорк тајмс".
          Мира Марковић је одбила молбу новинара њујоршког листа да је посети и направи интервју са њом.
          "Руси имају искуства са извлачењем државника у последњи час", рекао је Марк Н. Кац, професор политичких наука на Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији. "Можда покушавају да дају сигнал Асаду да постоји понуда, али маневар за такву могућност неће дуго трајати".
          Дипломате Русије, која се сматра најважнијим Асадовим савезником, негирају да разматрају могућности да му пруже уточиште као корак напред ка решењу сукоба.
          Прошле недеље је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да Русија чак не жели ни да посредује у тражењу азила за Асада код неке "треће" земље.
          "Неке земље у региону су нам се обратиле и предложиле да кажемо Асаду да су спремне да помогну. Ако они желе да дају Асаду неке гаранције, само нека изволе", рекао је он.
          У Барвихи су дом нашли, углавном, новопечени руски богаташи чије су виле заштићене огромним зиводима са видео-надзором.
          У недавно отвореном великом шопинг центру налазе се радње "Гучи", "Ралф Лорен", "Долче и Габана" које би, како "Нјујорк тајмс" пише, могле посебно да занимају Асадову жену Асму која је позната по томе да воли да прати моду.
          Репутација Москве као града који нуди добродошлицу збаченим аутократама порасла је 2004. године када је њен тадашњи градоначелник Јуриј Лушков својим приватним авионом помогао Аслану Абашидзеу, сепаратистичком лидеру грузијске области Аджарија који такође данас наводно живи у Барвихи, наводи "Нјујорк тајмс".
          НЕМА УТОЧИШТА ЗА СВЕ
          Међутим, Русија није пружила уточиште свима који су затражили азил. Пошто је изгубио власт у источној Немачкој, Ерих Хонекер је са супругом Маргот, познатом као "пурпурна вештица" због љубичасте боје косе и подршке репресивној политици, побегао у Москву из совјетске базе у Немачкој.
          Сместили су се у чилеанску амбасаду, али тадашњи руски председник Борис Јељцин их је вратио у Немачку, подсећа "Нјујорк тајмс".
          Лидер Радничке партије Курдистана Абдулах Оджалан побегао је 1998. године из Сирије у Москву, али су га Руси одбили и послали авионом у Африку где је ухапшен, а Турци га и данас држе у затвору на једном острву.